Библија

Познавање чуда Египта је део опште културе а већина школараца је макар успут упознала цивилизације древне Месопотамије. Међутим, цивилизација древних Хетита је и данaс непознаница иако је у неким периодима по снази била једнака Египту и којој европска култура (судећи по новијим схватањима) дугује невероватно много. Направио ју је фасцинантни народ, непознатог (или макар нејасног) порекла, који се – уз друге велике силе – уградио у темеље древног али и савременог света. До недавно овај народ је био само један од оних, успутно споменутих, у Библији а онда је у Сирији 1870. год. пронађено чудно писмо и тај проналазак је променио много тога. Започела су опсежна истраживања до тада непознате цивилизације. Временом је откривено више од 20.000 глинених плочица као сведочанство да је та величанствена цивилизација, на врхунцу моћи, обухватала Малу Азију, делове Сирије и колоније у Палестини. Ово је прича о том народу, његовом успону и тајанственом нестанку са историјске сцене.

Археолози су дуго били збуњени тачном функцијом Кхирбет Кумрана ‒ чувеног места које се налази поред пећина у којима су пронађени свици Мртвог мора. Даниел Веинстуб (Daniel Vainstub) са Универзитета Бен Гурион (Ben Gurion University) у недавној студији је изнео један нови предлог.

Раскошна банкет сала откривена у Јеруслиму можда је била одредиште ка којем је ходила елита која се налазила на путу ходочашћа ка оближњем храмовном брду пре више од 2000 година. Ова сала је недавно откривена, и још скорије је отворена за јавност, а њена изградња се датира у 20-те или 30-те године 1. в. хр. ере.. Имала је две коморе одвојене ходником и гостинским собама. Дворана је има величанствену украшену фонтану и капителе коринтског стила, а у гостинским собама корисници су могли да обедују заваљени у дрвеним софама. Простор је можда био градска већница пре него је преуређен на начин који је омогућавао да се у њему нађе и базен или ритуално купалиште.

СА НЕИЗМЕРНО ВЕЛИКИМ ЗАДОВОЉСТВОМ најављујемо нови догађај у организацији Библијског културног центра: ПРОМОЦИЈУ НОВОГ ПРЕВОДА СТАРОГ ЗАВЕТА, првог који је направљен са старојеврејског изворника.

Велика библиотека Ниниве, величанствени уметнички споменици, па чак и и висећи вртови који су доцнији историчари приписивали Вавиону, нешто је што је вероватно заправо наслеђе древне Асирије, империје која је, ипак, остала знатно више запамћења великим расељавањима становништва бунтовних провинција, по суровом уништавању непокорних народа и пропагадним описима тих уништавања (који су можда надахнули и пропагандни карактер библијских списа, нпр. Књиге Исуса Навина).

Содома, град греха, раскалашности насиља... Позната прича о злочину и казни, често проглашавана за мит са (не)моралном поруком. Да ли су нова научна истраживања и њихови резултати на корак од тога да потврде библијску приповест и дају јој научно објашњење?

Многи од предлога које даје писац овог чланка су упитни. Нпр. у савременој науци датирање праотаца и њима истовремених владара се помера од раног 2. миленијума пре Хр. ка његовој средини. Такође, спорно је олако повезивање географских одредница уз потпуно апстраховање самог Вавилона и његове географске локације (а то је почетна тачка од које се мора кренути у покушају идентификовања других географских одредница повезаних са причом о праоцима). Занимљив је и покушај да се Teru (у чланку повезан са Таром) и његова породица доведу у везу са монотеизмом који је – наводни узорок њиховог страдања – иако сама преписка открива да је узрок тога била њихова оданост краљу древне Мари а тиме вероватно и незадовољство грађана који су били принуђени на вазални однос... Ипак, подаци које доноси аутор остају занимљиви и засигурно помажу да схватимо шири друштвено културолошки контекст који представља позорницу на коју ступају јунаци библијске историје.

Вавилонија је једна од најимпресивнијих оријенталних империја, култура и цивилизација. Са њом се у везу доводе контраверзне ствари. Новија открића указују да су аритметички и математички прорачуни довођени у везу са грчким великанима као што је Питагора, вековима (ако не и миленијумима) раније били познати у Вавилонији која је подарила и ране астрономе, али и астрологе; законе, али и сурове деспоте и освајаче. Неврод, Хамураби, Набопаласар, Навуходоносор, Кир, Дарије, Александар Македонски само су неки од владара који су успели да задовоље своју жудњу и успну се на трон Вавилоније, трон који је осуђен и од стране библијских писаца назван стаништем сваког духа нечистога...

Неврод (Нирморд), Саргон Велики, Акад, прво писмо, зигурати, свет богова, митова и легенди, претеча великих циливизација Месопотамије (Вавилона и Асирије), а можда и Египа и надахнуће сиропалестинских култра Феникије и Ханана. Сумер...

Док је копао на свом пољу, египатски земљорадник је ископао своје животно откриће, царску стелу високу око два метра. Чини се да стела, откривена у близини египатског града Исмаилије, 62 миље североисточно од Каира, представља сећање на војну акцију фараона Априеса (око 589–570 пре Хр). Овај фараон, који је припадао египатског фараона 26. династији у Библији је запамћен као владар који је прискочио у помоћ Јерусалиму којег су опседали Вавилоњани (Јер 37:5).