Библија

Као цар Јерусалима и Јудеје Језекија је био на трону у периоду 716-687. год. пре Хр., док је у ранијем периоду био савладар свог оца Ахаза око тринаест година.[1] У 2Дн 29:1-2 читамо: да је Језекија је имао двадесет пет година када се зацарио, и владао је двадесет и девет година у Јерусалиму. Мајка му се звала Авија и била је кћи Захаријина. И учинио је оно што је право у очима Господњим, као што је учинио Давид његов отац. Он је, можда, најпознатији по верским реформама и по свом супростављању асирској инвазији на Јудеју од стране цара Сенахериба 701. пре Хр.

Ископавајући у близини Лахиша, шумске области у јудејском подбрђу Израела, археолози су ископали јелинску тврђаву коју су разорили Хасмонеји а која се у древности називала Акра. Истраживачи су у ангажману Израелске управе за старине (Israel Antiquities Authority, IAA) на терену ископали кованице и оружје. Пронађено је и камење за катапулт са утиснутим Антиоховим симболом. Све то је пронађено поред угљенисаних дрвених греда што представља опипљив доказ да се овде одиграо сукоб између Хасмонеја и Селеукида пре око 2100 година и да је тадашња тврђава уништена у пожару.

Учиних велика дела – пише Проповедник који се представља као Соломон, син највећег јудео-израилског владара, Давида – сазидах себи куће, засадих винограде, уредих вртове и воћњаке и засадих у њима свако воће. Начиних себи језера водена да натапам шуму у којој дрвеће расте (Проп 1:1; 2:4-6). Ове речи могу да се схвате као самопохвално величање царске моћи или указивање на испразност живота коју ни таква велика дела не могу да надоместе (што је тема која се провлачи кроз наведену библијску књигу). Ипак, уколико се оне сагледају у контексту царске хортикултуре древнооријенталних владара суочавају нас са дубоком религијском, па и богословском поруком која нам уобичајено промиче – сећањем и чежњом за (изгубљеним) Едемом. Ово је један од мотива веома значајних за разумевање тековина цивилизација библијског света.

Откриће древне капије сугерише да чувени израилски цар није био мање значајан од владара његовог доба. После више од три деценије ископавања на локацији древне Витсаиде на подручју Голанске висоравни археолози су пронашли нешто чудесно: градску капију чија древност сеже унатраг, све до времена цара Давида кога историчари датирају у времену преласка из 11-10. в. пре Хр. Откриће отвара свет нових могућности, мишљења и теорија о древном пејзажу Израила.

Открића у области библијске археологије која су обележила октобар 2021. год. су занимљива, а тичу се како Старог тако и Новог завета.

Ко су били Филистејци? Библија их представља као непријатеље древних Израилаца. Њихов сукоб је посведочен у добро позназим приповестима о Самсону (Суд 15), Саулу (1Сам 31), Давиду (1Сам 17). Народ који је дуго представљао важан фактор, друштвени, културни, војни и политички, на подручју древног Леванта а чије порекло није могло да се поуздано утврди. Да ли древни текстови и предања у комбинацији са новим археолошким налазима и научним техникама могу да наговесте нова сазнања и могуће разрешење ове древне мистерије.

Научници и археолози су у својим ископавањима досегли довољну дубину дошавши до самих темеља грађевинске структуре познате као Давидова кула. Овим се, коначно, досегла могућност откривања тајни њене изградње и датирања.

Септембар 2021. год. богат је археолошким открићима у области библијских локација. Најзначајнији налази укључују открића о изградњи града, уништењу града и свакодневном животу у њему.

У средњем веку, Викинзи су се појавили као ужасавајућа поморска сила која је пустошила вековима цивилизоване области Европе уз застрашујућу суровост која и данас фасцинира широку публику и надахњује бројна писана и филмска остварења. Да ли би древне цивилизације Египта, Асирије и Хетитског краљевства на сличан начин представљале нападе мистериозних народа са мора да су имали техничких могућности? Ко си били ови тајанствени, застрашујући, нападачи древног света? Да ли су тајанствени народи са мора били јахачи апокалипсе древног света или жртвено јагње које је послужило да страном инвазијом оправда крах цивилизација које су се већ урушавале саме од себе?

Чудовишта су свеприсутна појава савремене кинематографије, од Дракуле до аждаја и Кракена, али они нису савремена фикција. Популарна хорор остварења и креатуре познате из фантастике (епске и научне) често имају своје аналогије у митовима древних времена, као и апокалиптичкoj књижевности како библијскoj тако и ванбиблијскoj. Сада, када је "ноћ вештица" за нама, можда постоји специфичан начин да је обележимо подсетивши се на нека чудовишта библијских времена.