Гностицизам

„Ко разумеме ове изреке неће окусити смрти“ – овим речима почиње познати гностички спис – Томино Еванђеље. Исказ није случајно стављен на почетак овог списа. Са једне стране, својом препотентношћу провоцира потенцијалног читаоца да одмах и са резигнацијом одустане од читања, а са друге да се удуби у његово разумевање. Ове речи, на тај начин, као да илустрју позицију контравезног религијско-филозофског феномена који је у познијој историји назван гностицизам. У вези гностицизма постоји велики број претпоставки, оптужби, полемика..., и то не само у списима отаца Цркве који су тежили да оспоре гностичка веровања, већ и данас код оних који се представљају као неогностици. Који су извори за разумевање гностицизма? Који је језик тих извора, линвистички и појмовни? Шта представља корпус Наг-Хамади списа? Шта је Томино евађеље? У каквом су односу изреке Томиног еванђеља и канонских еванђеља која су ушла у корпус Новог завета?

Плурализам (културолошки, филозофски, религијски…) савременог света и друштва неминовно намеће питање сапостојања међусобно различитих, па и супростстављених погледа на свет. И више од тога. Поставља се питање њихове међусобне комуникације и (не)разумевања. Одређивање значења термина се поставља као све већи изазов у свету који све више наликује на последње сате изградње Вавилонске куле. Које су сличности, а које разлике између (хришћанске) мистике и мистицизма? Тајне и окулта? Шта је заједничко, а шта непомирљиво у сусрету апофатике и агностицизма? Да ли савремени гностицизам Неw Аге-а представља веће искушење хришћанству него његова значајно изворнија форма са почетка хришћанске ере? Ово су нека од питања на која ћемо покушати да одговоримо кроз разговор са нашим гостима.

Трагови раног хришћанства на просторима Србије су веома бројни и тешко их је представити у једном излагању. То је разлог што ћемо у првој трибини која се бави овом темом да се посвестимо наслеђу које је сачувано у два значајна средишта римско-ромејске епохе. На северу Србије налази се Сремска Митровица, односно антички Сирмијум, један од престоних градова Римског царства. На југу древни Наис (Нипш) место рођења знаменитог цара Констатнина, римског императора који је Миланским едиктом порарио слободу хришћанима. На овој трибини покушаћемо да представимо најзначајније ранохришћанске споменике ова два града:

Да ли постоји веза између новопредстављене гностсичке урне из Виминацијума и недавно откривених гностичких Јахве-Ваал златних листића пронађених на истој локацији? Које су биле карактеристике гностичке заједнице Виминацијума и да ли је повезивање Јахвеа и Ваала у Виминацијуму толико хетеродоксно како се може учинити на први поглед?