The Milestones

У ранијим текстовима „Да ли је у Ханану, ипак, било дивова?“ и „СКРИВЕНИ ИДЕНТИТЕТ АТИНЕ – да ли је ова богиња заборављена веза са препотопним светом?“ покренуте су неке теме и дискусије које се неизоставно дотичу управо централног наратива библијске праисторије – приповести о потопу. Ово је једна од најпознатијих приповести, али и приповест која намеће бројна питања: На који начин разумети појмове „синови Божији“, „кћери људске“, „дивови“? Какав је Бог који тако „олако“ уништава готово цело човечанство? Какав је однос ове приповести и сродних митова о космичким поплавама? Које нам поруке ове приповести обично промакну? Чланак који представљамо нуди неке одговоре без претензија да представља последњу реч о овој теми или да искључи друга и другачија тумачења овог библијског наратива...

Трансмисија митских и легендарних предања на подручју древног Оријента и у ширем басену Медитерана је веома коплексна. У многим случајевима се „порекло богова“ може пратити унатраг, до људи и жена који су били као родозачетници или идејни (па чак и идеолошки) покретачи одређених образаца живота. Историчност тих људи, обично неупитна, временом се изгубила најпре у легендарним, а потим и митским сликама. Њихов архетипски карактер додатно отежава праћење трансимије, јер се њихове архетипске карактеристике понављају у многим различитим ситуацијама, регионима, историјским околностима и животним ситуацијама које су изнова проживљаване од различитих „јунака“. То је разлог због којег овог чланка треба узети са дозом резерве будући да аутор указује на могућу везу између нама блиских грчких митова и њихових удаљених древнооријенталних корена. Овакво никовање је једно од могућих, али никако и једно, али и једино могуће (у конкретном случају негативно) читање митова. Чињеница је да су древне античке богиње Иштар/Изида/Астарота/Анат/ Атина повезане не само сличном фонетичношћу имена, већ и карактеристикама које су им приписиване, па и ликовним представама. Аутор, на бази етимологије повезује древносумерску богињу (која је претходила поменутим богињама Вавилона, Египта, Ханана, Грчке) Namma са библијском ћерком Ламеховом која се звала Ноема и коју древна јеврејска ванбиблијска предања памте као суоругу Хамову. Етимолошки, веза је потпуно могућа. Пробем је што етимологија, не само да најчешће није поуздана, већ што у овом случају (као и многим другим) и поред великог значаја не може бити фундаментални доказ, па чак ни кад је ојачана општеприхваћеном схватањем дада су многи богови изведени из деификованих историјских личности. Неке грчке хронике нпр. Зевса прерпознају као Невродовог потомка, друге, на које се вероватно ослања аутор текста идентификује Зевсовог сина Хераклеа са Невродом. Управо ова шароликост предања отежава поуздану идентификацију, а она можда (и вероватно) није ни била циљ древних писаца што можда заборавља писац овог, иначе занимљивог и информативног, чланка.

Дивови Ханана се лако одбацују као библисјки мит, али постоји ли неки материјал, савремeн библијским наративима, који детаљније говори о постојању, па чак и висини дивова облaсти древног Леванта?

Доносимо извештаје о три кључна археолошка открића повезана са априлом 2021. год. из области библијског света. Они укључују два древна текста и откриће изгубљеног египатског града. Почасно признање односи се на извештај о раскошној поворци Египта, премештањем 22 краљевске мумије у нови Национални музеј египатске цивилизације. Ови догађаји су већ представљени на насловницама широм света а будућност ће показати колико ће имати далекосежне последице у области библијских студија.

Откривени су пре седам деценија, али још увек фасцинирају и изненађују. Представљају најстарије преписе библијских текстова, али је и даље тајна ко их је писао, тајна чијем смо одгонетању за корак ближи захваљујући употреби савремених технологија. Које су перспективе примене те и таквих технологија на древне библијске текстове у скорој будућности?

Развој алфабетског писма које је временом потиснуло сликовно представља тешко разрешиву загонетку. Комадићи историје тог развоја су попут делића слагалице, али недостајућа веза између различитих делова, географски и историјски удаљених проналазака, представљала је велику празнину у реконструкцији овог значајног аспекта људске цивилизације и културе. Да ли проналазак лахишког фрагмента, представља откривање тог „недостајућег линка“?

Распеће је представљало једну од најстрашнијих смртних казни спровођених од Асирије и Вавилоније, преко Персије, Феникије и феничанске колоније Картагине, до Грчке и Рима. Јосиф Флавије, један од вођа Јудејског устанка, а доцније историчар који је описао последње дане Јерусалима под опсадом римских трупа сведочио је да је у то време око опседнутог Јерусалима била шума крстова тако да више није било дрвета за израду нових крстова, нити довољно крстова за нове осуђенике. Немачки научници су 60-тих година покушали да направе „експериментално распеће“, али је експеримент прекинут после само 30 минута... Ипак, какви су материјални остаци непосредно повезани са овом казном? Кристина Килгров нам открива да је ово

Откриће се потенцијално може показати значајним за библијску археологију. Наиме, период у који се датира овај град је период који се може повезати са временом током којег су Израилци били у Египту (уколико се прихвати датирање изласка у средину 13. в. пре Хр), или период који је уследио непосредно после њиховог напуштања Египта (уколико се прихвати рано датирање у средину 15. в. пре Хр). У оба случаја, постоји велика вероватноћа да ће нова открића из древног „Атоновог успона“ осветлити ове догађаје или макар атмосферу у којој су се они одгиравали. У том контексту је значајно откриће глиненог печата са натписом „гм па Атон“ (gm pa Aton) што је могуће превести са „област блиставог Атона.“ Иста формулација се доцније користи да би се означио храм у Карнаку који је у славу свог патрона подигао Екхнатон у Карнаку. Да ли је заправо знаменита Ехтанонова монотеистичка реформа започета у овом, миленијумима сакривеном граду? Ако јесте, који су били њени корени и последице, и да ли се ти корени и последице могу повезати са библијским наративом?

Археолози су у Јерусалиму, тј. старом граду древне јеврејске престонице, открили кованицу из Тира. Верује се да су овом новчаницом ходочасници плаћали тзв. храмовни порез када су долазили на поклоњење током ходочасничких празника (Пасха, Сенице, Педесетница).

Месец који истиче био је богат у погледу археолошких открића значајних за библијску археологију. Нека од њих су остала иза крадљиваца артифеката, а нека спашена од истих. Једно је пак откривено захваљујући једнаестогодишњаку који се налазио у породичној шетњи.