Библија

Шпански археолози су у Луксору открили две гробнице са више од шездесет мумија. Гробнице су биле на дубини од 6м саопштио је директор археолошке мисије Франциско Ј. Мартин (FranciscoJ. Martín). Он је предводио тим од 22 шпанска египтолога са којима је сарађивало 8 египатских колега. Проналазак је повезан са Екхатоном (1353-1336. год. пре Хр.) који је најконтраверзнији фараон 18. династије и један од најконтраверзнијих фараона уопште. У шестој години владавине напустио је традиционални египатски политеизам и почео да обожава Атона, бога соларног диска. Недуго потом, наредио је уклањање видљивих представва других богова. Екхатонова монотеистичка револуција праћена је насиљем и на њу је, после Екхатонове смрти насељем и узвраћено. У новије време постоји склоност повезивања јеврејских верских пракси из доба Старог завета са Египтом из времена Амарне. Мисија проналажења ових гробница названа је Пројекат везира Аменхотепа Хуја (Vizier Amenhotep Huy Project), посвећена је великом везиру који је био, према савремним претпоставкама, вођа опозиције верским реформама фараона Екхатона. Сматра се да је као вођа противљења Екхатону Аменхотеп Хуји наставио да има значајан утицај након своје смрти и сматран је мучеником. Мумије пронађене у одајама поред његовог последњег почивалишта били су високи званичници свештенства Амона од Тебе који су веровали да је његова гробница место престижа.

Током последњег месеца 2022. год. два откића су нам донела нова сазнања о мистеризном Хетитском царству, као и ширем региону у којем је оно имало утицај. Хетити су били древни анадолски народ који је утемељио империју која је покривала је Анадолију, северни Левант и Горњу Месопотамију. Многе карактеристике ове анадолске моћи, ипак, остају неухватљиве за археологе и историчаре. Чини се, ипак, да је коначно одговорено на једно обележје Хетитског царства: локација важног култног центра и царског града Зипаланда, истовремено откриће давно потопљеног брода који је носио драгоцени терет оставља нова питања у вези са овом древном империјом. Да ли је Хетитска империја била она која је контролисала трговину и откупљивала драгоцени калај из далеких области, да би га затим продавала широм Средоземља? Одговор на ово питање измиче.

Гробнице су део гробља које се прелиминарно датира у 26. династију (664-525. пре Хр.), време када је Египат био независан од страних владара, а његов главни град се налазио у Саису, граду у делти Нила. Неке од гробница су једноставне јаме, док су друге обложене опекама. Ајман Ашмави (Ayman Ashmawy), шеф сектора за египатске антиквитете (council’s Egyptian antiquities sector), истиче да је архитектонски дизајн гробница и предмета од грнчарије пронађених у њима пружио добар показатељ њихове старости.

Насеље у Тел Цафу, близу реке Јордан и модерне државе Јордан, датира око 5200-4700. год. Хр. Локација нуди истраживачима прилику да проучавају период промена како градови почињу да настају. Откриће великих складишта хране сугерише да су древни људи достигли рану формацију у развоју људског друштва, укључујући могући развој друштвених хијерархија и акумулацију богатства.

Последњи месец протекле године био је археолошки веома плодан, Ређала су се открића из широке области библијског света, од Египта, преко Месопотамије и Грчке до средишњих тачака у самом Израелу и у његовој античкој престоници, Јерусалиму. Три која смо изабрали као најзначајнија припадају: времену са почетака старозаветне историје, борбама које су обележели кључне догађаје прелаза са Старог на Нови завет и, коначно, једног које је је обележило крај тзв. ере Другог храма.

Два открића повезана са елитом древног Египта обележила су другу половину децембра 2022. год. И док се до првог дошло новом анализом старих ископина, друго се тиче сасвим новог и јединственог открића непримећеног од ранијих истраживача, чак и одбаченом од њих. Прво је повезано са племством и њиховим земним живљењем, а друго, највероватније, са култом мртвих.

Недавна ископавања у области Офел јужно од Храмовне горе открила су остатке монументалне јавне грађевине из периода Другог храма, која је уништена 70. год. хр. ер. Офел – или цитадела – је још увек постојећа иродијанска грађевина којом је обрубљена храмовна гора.Више од 150 новчића откривено је током процеса ископавања (са све више њих који су континуирано излазили током текућег процеса мокрог просејавања). У слоју разарања иродијанског утврђења пронађено је десетине кованица, већином од бронзе, из времена Првог јудејског устанка (66–70. хр. ере). Пронађен је и веома редак сребрњак од пола шекела из времена 69-70. год. хр. ере. Према истраживачима, новчићи од пола шекела су коришћени за плаћање пореза од пола шекела храму, који годишње доприноси сваки одрасли Јеврејин како би се покрили трошкови богослужења (Изл 30:13, 38:26). Чини се да је ова пракса у позадини писања еванђелисте Матеја који извештава о питању кафернаумских сакупљача храмовног пореза упућеног Петру. Ковање сребреног новца у Римском царству била је привилегија самог цара и такав чин јудејских устаника био је политичка порука о независности која је, ипак, била кратког даха и која је за последицу имала уништење Јерусалима и његовог храма, догађаје који су означили и коначни разлаз шире јудејске заједнице и хришћанског покрета.

Према саопштењу палестинских власти у Гази, пронађено је између 60 и 80 античких римских гробница. Отворена су само два гроба; један је садржао скелетне остатке и неколико глинених посуда. Према палестинској истраживачици из Министарства за антиквитете и туризам (Palestinian Ministry of Antiquities and Tourism) под управом Хамаса, Хијам ал-Битар (Hiyam al-Bitar), пронађене су 63 гробнице. Раније ове године откривено је римско гробље са двадесет китњасто украшених гробова који се датирају на почетак хришћанске ере. Газа је богата антиквитетима јер је била важно трговачко место за многе цивилизације, још од старих Египћана и Филистејаца описаних у Библији, преко Римског царства и крсташких ратова. Међутим, недостатак финансирања, укључујући и туризам, ограничава могућност ископавања локалитета у појасу Газе који је блокиран од стране Израела откако је Хамас дошао на власт 2007. године.

Израелска управа за старине (Israel Antiquities Authority, IAA), Израелска управа за националне паркове (Israel National Parks Authority) и Фондација града Давида (City of David Foundation) са задовољством објављују почетак ископавања историјске Силоамске бање у Јерусалиму. Силоамска бања, која се налази на јужном крају Давидовог града, у оквиру Националног парка Јерусалимске зидине (Jerusalem Walls National Park), је археолошко и историјско налазиште од националног и светског значаја. Према Библији, бања је први пут изграђена у 8. в. пре Хр. у време владавине цара Језекије, пре неких 2.700 година, као део водоводног система Јерусалима. Откривена је северна и део источне стране базена. Периметар бањског базена је био степенасти, омогућавајући купачима да седе и уроне у воду базена. Паралелно са вршеним ископавањима почеле су припреме за археолошка ископавања под водством IAA која ће обухватити цео простор. Иако је Силоамска бања из периода Другог храма откривена 2004., место ранијег Силоамског базена остаје непознат. Херсхел Шанкс уредник Biblical archeology review истражио претпоставке о тој локацији у тексту објављеном 2017. год. Полазећи од података познатих из библијског текста (2Цар 20:20; 2Дн 32:2–4), он изнео неколико претпоставки. Њихову тачност ће потврдити или оповргнути ископавања која следе.

Камен прага висок 2м из 9-8. в. пре Хр. ископали археолози у древном ирачком граду Нимруд. Ово је прво велико ископавање локалитету након што га је уништила Исламска држава (ИД) 2016. год. Тим археолога Универзитета Пенсилваније (University of Pennsylvania) предводи Мајкл Данти (Michael Danti) и они су са ископавањима почели у октобру ове године. Семирамида је у новије време, оправдано или не, препозната као архетип вавилонске блуднице описане у новозаветној Апокалипси. Историјски, била је током 9-8. в. пре Хр. регент свог сина, да би је (не зна се како) измештени миленијума унатраг и повезали са Нимрудом (Невродом) легендарним, оснивачим месопотамијских царстава (Вавилоније и Асирије) успостављених на подручју раније сумерске цивилизације и њених градских центара Ореха (Урук), Акада (Архад), Асура, Ниниве, Равота и Халаха (Пост 10:8-11). Библијски писац, међутим, говори о Невроду, али ништа не говори о његовој мајци, супрузи, сестри или било којем женском лику из његовог окружења. Занимљиво је, такође, да библијски писац наведене градове чије је оснивање и постојање каткад удаљено миленијумима смешта у исто време и повезује са Невродом/Нимрудом као оснивачем који је означен као први велможа/силник постпотопне Месопотамије. Ово нас наводи на закључак да писање библијског писца није историјско (у смислу фактографије) већ богословско тј. да он сажима миленијуме историје повезујући их са идејним оснивачем Невродом/Нимродом, што је можда име за једну другу, историјски познату, личност - Саргона Великог, оснивача првог месопотамског царства Акада, оног ко је први под своју власт ставио не само сумерске градове-државе, већ и шири регион унификује у политичком и верском смислу. Можда је историјска Самму-рамат баш због ових детаља преображена у легендарну Семирамиду. Међутим, на питања као што су: ко је она заиста била, вешт дипломата или жена обележена трагичном љубавном причом, да ли је владала чврстом руком или заводљивим телом? можда никада нећемо имати конкретан одговор. Нова истраживања у палати Нимруда, можда ће дати неке одговоре или макар смернице, али и без њих можемо да кажемо је да је учинила нешто изузетно – у критичном тренутку је преузела полуге власти, стабилизовала је империју и оставила је у наслеђе свом сину. То је било толико неуобичајено и упечатљиво да је остало у памћењу не само једног народа. Чак и након њене смрти, предање о њој је наставило да живи и да се развија у сваком новом покољењу.