Библијски Културни Центар

"O, дa caм ce poдио у друго време и могао да придружим свадби на којој се вода преточи у вино и да сам седео за столом на којем се мало хлеба претворило у многа светла телеса, или да сам само пољем само потрчао пре него што се смркло небо изнад Голготе... Нисам био на свадби у Кани, нити сам сведок Васкрсења..." - писао је Миодраг Павловић изражавајући жал због немогућности да буде непосредни очевидац догађаја историје спасења, додајући: "зато се одричем сваког хтења... и надам се још у хлеб и његова преображења." Да ли су последњи наведени стихови можда кључ који може да нам помогне у откључавању миленијумске егзегетске загонетке повезане са најзначајнијом молитвом хришћанства „Оче наш“? Шта је смисао упечатљивих израза њене четврте прозбе (хлеб, на[д]сушни, данас? Да ли нас упечатљивост тих израза понекад заводи скрећћи нам поглед са истински кључне речи која прожима својим понављањем не само ову прозбу, већ читаву Молитву Господњу? И на који начин нас приступање овој молитви као поетском исказу и уочавање њеног поетског обрасца оспособљава за њено потпуније разумевање?

Проналазак ових натписа подстакао је претпоставке о широко распрострањеној писмености на подручју древног Северног (Самарјанског) царства. Новије анализе, међутим, показују да то можда није био случај.

Обично када замишљамо древни Рим, замишљамо како беле, мермерне, зграде и кипови светлуцају на светлости Сунца. Та слика, међутим, није тачна. Мада су многи римски кипови (као грчки) бели, они су првобитно били обојени.

Иако је тешко реконструисати јеловник просечног становника Палестине римског доба и позне антике Веингартен као историчар хране и као археолог је добро припремљена за тај корак. Употреба археолошких остатака и древних текстова као што су Мишна, Тосефта и Талмуд, омогућује склапање мозаика древног јеврејског јеловника.

Сви волимо псе, зар не? пси – или на јеврејском celeb – најбољи су пријатељи. Они су добродошли у нашим домовима, ми их шетамо, хранимо, чистимо иза њих и тражимо опроштај због њиховог лошег понашања. У древном Израелу, међутим, постојао је сасвим другачији поглед на псе.

Разбијен и фрагментаран, натпис представља обележје победе арамејског цара, над своја два јужна суседа, царем Израила и царем дома Давидовог. Текст је пажљиво усечен и исписан уредним арамејским словима која преносе самопохвални исказ арамејског цара према којем је он, вођен божанском моћи бога Хадада, победио хиљаде израилских и јудејских коњаника и возача бојних кола (двоколица) пре него се усредсредио лично на своје царске противнике. На жалост пронађени дом Давидов – фрагмент не садржи лична имена владара који су били укључени у сукоб. Научници, међутим, сматрају да овај натпис говори о освајањима Хазаела дамашког у којима је он поразио и израилског цара Јорама и јудејског цара Ахазију.

божићни специјал

комуникацијски изазови религији у 21.веку

Библијски мотиви у српском средњевековном сликарству, 2. део

Настасијевић сажима реченицу до есенције, не би ли оставио довољно простора за одјек празнина. Овај језички одзвон уводи интроспективну тишину, период очишћења који, иако испуњен тмином, чека на откровење.