Библијски Културни Центар

Протеклог месеца објављене су три значајне студије које се односе на древни Египат, Митани, Кипар и Израел. Сматрамо да су ово три најзначајнија открића у археологији библијског света током фебруара 2022. год.

Историја древног Египта, до Александрових освајања, трајала је више од три миленијума. Ова светска империја је током тог периода доживела многе променеали једна од константи у миленијумској историји земље Нила био је положај жена. Жене су у древном Египту имале право да се разведу и да буду наследнице мираза и чак и да управљају имањем умрлог супруга. У неким периодима идентитет се преносио кроз женску линију и стога није чудно да је и наследство било повезано са линијом мајке. Погребна уметност указује на висок положај која жена заузима уз свог супруга али ипак је осликавана тако да се укаже да мушкарац има првенство и да је жена његово власништво (добро поље) које треба да се култивише. Ипак, мушкарац је имао дужност да воли своју супругу више од целог света и да је чини срећном до саме смрти. Своју љубав је показивао тако што јој је обезбеђивао обиље хране, прелепе хаљине и миришљава уља. Рамзес III, нпр. као посебно достигнуће своје владавине, препознаје то што је омогућио да жена може слободно да путује без страха да ће бити нападнута на путу. С обзиром на овакав однос према жени не треба да чуди што је љубавна поезија имала значајно место у египатској књижевности, нарочито тзв. Новог Царства. Ова врста поезије у којој се вољена жена назива сестром (што рефлектује праксу фараона да ступају у брак са својим (полу)сестрама), изводила се уз пратњу музичара (пре свега харфиста и флаутиста), плесача и глумаца. Oво је, ипак, било повезано пре свега са женама које су припадале високом друштвеном статусу (двору и племићким кућама), док су жене нижих сталежа биле у значајно лошијем положају. Чак су и многе племкиње биле неписмене, што сугерише да је образовање жена било доступно пре свега уском кругу оних које су биле повезане са двором. У египатској иконографији тело жене је било представљено жутом бојом, за разлику од мушког тела које је било осликавано црвено, чиме се сугерише да је он, за разлику од ње био више везан за послове у пољу. Жена је обављала кућне ослове, спремала је храну и правила је одећу. Оне које су припадале вишим слојевима могле су се надати да ће им се посрећити да буду укључени у неке аспекте религијске или државне администрације. Стварност је била таква да су значајни административни положаји припадали мушкарцима. То успех неких жена чини још већим. Оне су успеле да дођу до самог трона, било као саветнице и владарке из сенки, било као истински фараони.

Ако се потврди датум из касног бронзаног доба, ова мала, 2х 2см пресавијена оловна „плоча проклетства“ може бити једно од највећих археолошких открића до сада. То би била прва потврђена употреба Божјег имена у земљи Израила и потврдила би да су Јевреји познавали писменост вековима раније него што се до сада претпостављало показујући да су Израилци били писмени када су ушли у Свету земљу, и да су, стога, могли да напишу Библија као буду релевантни документ за неке од описаних догађаја.

После скро две деценије ратних разарања и политичке нестабилности, археолошка истраживања се изнова покрећу у Ираку, на миленијумима старим налазиштима, а музеји се изнова отварају или пролазе кроз напоран процес рестаруације. Један од значајних археолошких пројеката у области је и ископавање древног вавилонског града Ларсе. Истовремено, елементарне непогоде, попут суше, откривају нове локалитете на којима се могу препознати значајна налазишта која нуде нова сазнања о древним и мало познате цивилизације и краљевства.

Усамљена и мало позната тврђава на врху брда у северној Галилеји нуди археолозима јединствену прилику да се загледају у порекло древног Израила. Први пут ископана средином 1970-их, тврђава се налази на планини Адир, региону који је историјски био ретко насељен и представљао изазов за државе и царства. Ипак, током раног гвозденог доба (12-9. в. пре Хр.), Адир је био локација главне тврђаве која је повезивана са Феничанима, уједињеном јудео-израилском монархијом Давида и Соломона, али и израилском династијом Амриида. Међутим, студија објављена у ArchaeologicalandAnthropologicalScience сугерише да је ова тврђава заправо била база малог поглаварства чије упознавање омогућује јединствени увид у порекло древног Израила.

Археолошка открића у области библијске археологије која су обележила јануар ове године долазе нам из времена позног бронзаног и раног гвозденог доба. Међу њима су открића везана за два египатска фараона, Навинов олтар на гори Евал и царско имање у Јерусалиму из 7. в. пре Хр.

Елам је био централни учесник у историји библијског Оријента. Напредне карактеристике ове цивилизације препознатљиве су у поштовању различих религијских образаца, других и другачијих култура (чак иако су еламити са њиховим царcтвима били у рату) и необично високом положају жена у друштвеном животу. У вези са њим Сумери су забележили први рат о коме је остао писани траг. Елам је познавао и традицију забаве. Чини се да су се управо у Еламу, пре око 4000 година, појавили први професионални акробате. Елам је освојио Саргон Акадски али нешто касније владари Елама су постављали и свргавали месопотамске краљеве. Елам је помогао уздизање Хамурабија а овај га је заузврат издао и потчинио својој власти. Еламити су учествовали рушењу Неоасирског царства да би постали провинција савезника, Мадијана, и коначно били аспорбовани у Персијску империју посредством које су остварили трајан утицај.

Са изузетним задовољством најављујемо први догађај у новој сезони религиолошких трибина које је се реализују у сарадњи Дома Омладине Београда и Библијског културног центра. Оно што овај догађај чини јединственим је чињеница да се можда и по први пут у овом веку на нашем подручјима и на српском језику јавља једна књига која представља тумачење једном од кључних новозаветних списа, Матејевог еванђеља. Ово тумачење, које својом методологијом и структуром, у потпуности прати прихваћене академске обрасце и критеријуме, потписали домаћи аутору, о. др Владислав Топаловић и о. др Дарко Ристов Ђого, обојица професори на Православном Богословском Факултету „Св. Василије Острошки“ при Универзитету у Источном Сарајеву. Тумачење које је пред нама представља синтезу савремних критичких приступа библијском тексту и патристичке егзегезе уз личне увиде и запажања чиме се постиже интегрални холистички приступ тексту који се практично чини разумљивим и актуелним за савременог читаоца.

У септембру прошле године је откривено родно место Марије Магдалене, жене која се оправдано или не сматра најзначајнијом новозаветном грешницом у вези са којом постоји много романтизованих наратива који су довели и до различитих књижевних и филмских остварења. Једно од апокрифних носи њено име, у њему је уздигнута у ранг апостола и супростављена св. ап. Петру. У канонским еванђељима се предстаља као једна од жена које су пратиле Христа (Лк 8:2). Она која се налазила под Христовим крстом и која је била међу мироносицама. Шта, међутим, значи Маријин надимак, Магдалена? У каснијем предању је истицано да је надимак изведен из имена једног од бројних места које је Христос походио. Наводно, поменуто место се сматрало родном местом Марије.Магдала је као насеље формирано вероватно у 2. в. пре Хр. у време Хасмонејске владавине и носила је име MagdalaNunayyaтј. место рибе. Јосиф Флавије је писао да је ово место било средиште устанка против Рима у коме је и сам учествовао. Ново откриће у овом древном граду наговештава неопходност мењања неких претпоставки у вези са амбијентом Галилеје у којој је Христос провео већи део свог јавног живота.

У септембру прошле године је откривено родно место Марије Магдалене, жене која се оправдано или не сматра најзначајнијом новозаветном грешницом у вези са којом постоји много романтизованих наратива који су довели и до различитих књижевних и филмских остварења. Једно од апокрифних носи њено име, у њему је уздигнута у ранг апостола и супростављена св. ап. Петру. У канонским еванђељима се предстаља као једна од жена које су пратиле Христа (Лк 8:2). Она која се налазила под Христовим крстом и која је била међу мироносицама. Шта, међутим, значи Маријин надимак, Магдалена? У каснијем предању је истицано да је надимак изведен из имена једног од бројних места које је Христос походио. Наводно, поменуто место се сматрало родном местом Марије.Магдала је као насеље формирано вероватно у 2. в. пре Хр. у време Хасмонејске владавине и носила је име MagdalaNunayyaтј. место рибе. Јосиф Флавије је писао да је ово место било средиште устанка против Рима у коме је и сам учествовао. Ново откриће у овом древном граду наговештава неопходност мењања неких претпоставки у вези са амбијентом Галилеје у којој је Христос провео већи део свог јавног живота.