Бик

Мај текуће године био је археолошки богат месец који нам је подарио различита открића која могу да буду повезана са Старим и Новим заветом. И док откриће главе богиње Хигије у древној Лаудикеји можда може да у сећање дозове поруку лаудикејским хришћанима овог града, записану у последњем библијском спису, нова анализа и предложено читање симбола древног храмовног омплекса Саргона II осветљава аспирације древног асирског владара, а можда и династије којој је припадао. Коначно, примена нових метода датирања археолошких налаза на подручју Јерусалима, древне налазе повезује са библијским извештајима.

Пре него су та усмена предања преточена у писане наративе, прозног или поетског облика, она су добили свој ликовни израз о чему сведочи пећинско сликарство чији примери (распростри од Океаније до Европе) сежу десетине миленијума пре Хр. Уследило је нешто млађе рељефно сликарство чији примери су препознати широм древног Оријента, а најзнаменитији су Гобекли Тепеа (GöbekliTepe), Карахан Тепеу (KarahanTepe), Невали Чорија (Nevali Çori)... Овим знаменитим местима недавно се придужио и праисторијски комплекс Сајбурч (Sayburç), налазиште на југоистоку Турске у провинцији Шанлиурфа (Şanlıurfa) удаљено отприлике 56км источно од Еуфрата и око 32км северно од границе са Сиријом. Сцена истиче моменте повезане са вредностима заједнице, пре свега плодност изражену кроз нагласак фалусних момената, и сусрет са опасностима оличеним у дивљим зверима

Археолози на западном Криту дошли су до фасцинантног открића - лобање жртвованог минојског бика. Откриће је направљено у комплексу гробља који је повезан са палатом Петрас, локалитету који је вероватно био део главног урбаног центра у региону. Бикови су играли важну улогу у минојској религији што се, вероватно, одражава у древном грчком миту о Минотауру. Они су били скупа жртва. Елитно друштво на минојском Криту (3500–1100. пре Хр.) очигледно је практиковало сложене посмртне ритуале и жртвене церемоније, посебно када су у питању сахране припадника њихове класе. Проналазак је од великог значаја јер пружа бољи преглед једнако сложене слагалице погребних ритуала праћених у антици. Треба имати науму да је бик веома присутан у минојској критској култури, односно њеним митовима. Осим знаменитог мита о минотауру, звери сакривеној у чувеном критском лавиринту којој су жртвовани атински младићи, бик је схватан и као позитиван симбол. Не треба заборавити да мит о самом оснивању критске цивилизације и пореклу њеног епонимског родозачетника, краља Миноса се повезује са биком. И друге религије древног Оријента, пре свега Египта, али и Месопотамије познавале су слична зооморфна божанства. Можда је поштовање зооморфног божанства, бика, разлог због којег библијски писци теже да направе отклон од оваквог религијског исказа... Да ли је то било божанство које је временом и богоуправљаним процесом монотеизације изгубило зооморфно обличје како је постојало у другим религијама Оријента и Средоземља, а можда и у неким периодима историје библијског Израила?