The Milestones

Загонетна приповест о Каину и Авељу, тајанствени Енох, легендарни потоп... Почетак Химне вере обележен је позивањем на великане вере из периода библијске праисторије. Појам библијска праисторија контрадикторан је сам по себи јер представља запис о нечему што се дешавало пре него што је записивање било могуће. Због тога можемо рећи да је део библијског текста који описује ово време обојен митолошким начином изражавања. Библијски текст се, ипак, издваја од осталих текстова који говоре о истим догађајима по томе што носи изразито антимитску поруку. Када је у питању библијска праисторија веома је значајно пажљиво и прецизно одредити жанр приповести са којима се сусрећемо у овом библијском опусу. Ово је значајно јер се не може очекивати плодно тумачење и разумевање приповести без разумевања саме приповести односно врсте којој она припада.

Јединствени лучни натпис откривен у Тел Ширмону који сеже уназад око 4000 година, у време које је непосредно претходило ступању праотаца Израила на територију Обећане земље, необични канали вероватно намењени производним погонима током периода првог храма и аквадукт из времена другог храма... То су најзначајнија открића у области библијске археологије у августу 2023. год.

Тема вере прожима Посланицу Јеврејима. За писца Посланице вера се исказује кроз истрајност и смелост. Тако, после упозорења у Јевр 6:4–8, писац своје читаоце храбри да истрају у показивању дела љубави (Јевр 6:9–12). Исти образац се налази на крају пог 10, где је обликован као упозорење на последице одбијања Христа. Писац Посланице позива хришћане да сачувају истрајност и смелост у вери како би примили обећања (Јевр 10:26–39). Значајне личности Старог завета су, затим, представљени у Јеврејима 11 као пример особа које су живеле вером. Атмосфера присности карактеристична за читаву Посланицу у овом поглављу досеже врхунац. Чак и хришћанин који је у претходним поглављима наилазио на теме које су тешке за разумевање, може да се окрене овом поглављу како би пронашао охрабење и помоћ. Каталог величанствених сведока или хероја вере враћа читаоцу храброст и надахнуће који су неопходан предуслов за јачање истрајности у духовној борби.

Некромантија, сакрална проституција, ритуално сахрањивање... Ово су теме које доминирају у јулским открићима повезаним са областима библијског света, а које се тичу археолошких проналазака или радова објављеним у вези са ранијим проналасцима. У географском смислу они се крећу од области Јерусалима, преко Негевске пустиње до галилејског села које се налази у близини градова, веома значајних за новозаветне приповести.

Посланица је била упућена хришћанској заједници (или заједницама) чији су се чланови суочили са прогонима и одбацивањима друштва у коме су живели. Постојала је опасност да неки од њих постану малодушни и да напусте веру у Христа. Писац зато осећа потребу да им се обрати и да их учврсти у вери. Не зна се тачан интензитет нити тачан облик притисака које је ова заједница подносила, нити какве је све то последице остављало на животе верника. Можда је било физичких насртаја на живот и имовину јудео-хришћана. Чини се да је већи проблем вероватно представљало омаловажавање и изругивање са којим су се сусретали.

Током јуна 2023. год. објављени су бројни радови у вези са открићима која спадају у област библијске археологије. Три која сматрао најзначајнијима тичу се времена цара Давида, и дана који су му претходили или следили.

Међу личностима које су обележиле библијску праисторију изабрани су Авељ, Енох и Ноје. Следе их праоци Израила затим Мојсеј, Исус Навин, великани из времена судија и царева Израила и Јуде. Нису заборављени ни пророци... Скоро цела историја Старог завета сажета је у јединственој ретроспективи коју доноси 11. глава Посланице Јеврејима.

Анализа 3.500 година старе грнчарије пронађене у гробницама Мегида открива да су Хананци приносили вино за своје покојнике, чак и преминулу новорођенчад. Изгледа да су древни преизраилски становници Ханана били склони употреби опојних средстава од вина до опијума, и да су их користили у погребном култу.

У 8.в. пре Хр. становници ове области почели су да граде своје зграде на врху готово 100м високог платоа, што указује на пораст нивоа мора отприлике у то време. Током истраживања на југоисточној падини тог брда 2019. год., археолози са Универзитета у Гетингену пронашли су за шта су веровали да је откривен угао зида из гробнице из 5.в. пре Хр., што би имало смисла с обзиром на оно што се знало о променама у грађевинској пракси које су се одвијале почев од три века раније. Када су, међутим, почели да истражују овај аномални зид, немачки истраживачи су схватили да су погрешно идентификовали оно што је пронађено.

Пре више хиљада година, Оман је био важна држава на Арапском полуострву. Налазио се на важним трговачким путевима. Људи су се овде углавном бавили занатима, риболовом и производњом тамјана, који се извозио у друге делове света, можда заједно са тамјаном из древног и легендарног Савејског краљевства (савр. Јемен). Ово је потврђено и налазом остатака насеља из 5. миленијума пре Хр. почетком ове године. Чини се да су у питању остаци раних заједница које су каснијем периоду образовали културу Ум Ал Нар, која је и подарила име модерне дражаве. Уопштено, последњих година истраживачи су открили многа археолошка налазишта из периода палеолита и неолита. Углавном су се налазили на источној обали. Ту је, између осталог, пронађена необична грнчарија, као и монументални споменици архитектуре.