Археологија

Говорећи о смрти Јована Крститеља Флавије је рекао да је погубљење извршено у тврђави Махаерусу (Machaerus), која се налазила у близини Мртвог мора, на територији данашње Краљевине Јордан.

Пре десет година Eilat Mazar написала је чланак у BAR сугеришући где би, према њеном схватању, могли да буду остаци Давидове палате. Предложила је да је треба тражити у северној области најстаријег дела Јерусалима који је познат као Давидов град. Читаву деценију доцније, после мукотрпног процеса обезбеђивања средстава и подршке за ископавања на наведеној локацији и дивног процеса упознавања богатих ископина пронађених на истој, она износи резултате свог рада остављајући читаоцима да просуде да ли јепронашла Давидову палату или не...

Аутор текста указује на могућност поистовећивања библијског Јосифа и египатског званичника чија је мумија пронађена у Долини краљева 1905.год. Поменути званичник је живео током позног периода 18. египатске династије. Иако текст можда није довољно убедљив у вези тврдње да су Јуја и Јосиф иста личност, нарочито због тога што апстрахује библијску референцу која сведочи да су Израилци приликом изласка са собом понели Јосифиво тело, текст може - у најмању руку - да нам укаже на потенцијал археолошког реконструисања библисјког наратива са једне, и да нам помогне да боље упознамо атмесферу у коју је смештен тај наратив са друге стране.

Проналазак ових натписа подстакао је претпоставке о широко распрострањеној писмености на подручју древног Северног (Самарјанског) царства. Новије анализе, међутим, показују да то можда није био случај.

Ко су били Хетити? Одговор на ово питање није једноставан, као што се може учинити. Постоје многи подаци садржани у библијским текстовима са једне стране, као и мноштво археолошких проналазака са друге. Ови извори, међутим, нису међусобно усаглашени, а да ли је уопште и могуће да се усагласе?

Иако је тешко реконструисати јеловник просечног становника Палестине римског доба и позне антике Веингартен као историчар хране и као археолог је добро припремљена за тај корак. Употреба археолошких остатака и древних текстова као што су Мишна, Тосефта и Талмуд, омогућује склапање мозаика древног јеврејског јеловника.

Сви волимо псе, зар не? пси – или на јеврејском celeb – најбољи су пријатељи. Они су добродошли у нашим домовима, ми их шетамо, хранимо, чистимо иза њих и тражимо опроштај због њиховог лошег понашања. У древном Израелу, међутим, постојао је сасвим другачији поглед на псе.

Ово је специфично место сачувано у библијским текстовима које показује чување сећања библијских аутора који ово предање датирају у Трећи Средњи Египат. Такав закључак подржава датирање изласка у 13. тј. разесидски период зато што су само у њему употребљавани наведени топонимми.

Разбијен и фрагментаран, натпис представља обележје победе арамејског цара, над своја два јужна суседа, царем Израила и царем дома Давидовог. Текст је пажљиво усечен и исписан уредним арамејским словима која преносе самопохвални исказ арамејског цара према којем је он, вођен божанском моћи бога Хадада, победио хиљаде израилских и јудејских коњаника и возача бојних кола (двоколица) пре него се усредсредио лично на своје царске противнике. На жалост пронађени дом Давидов – фрагмент не садржи лична имена владара који су били укључени у сукоб. Научници, међутим, сматрају да овај натпис говори о освајањима Хазаела дамашког у којима је он поразио и израилског цара Јорама и јудејског цара Ахазију.

Захваљујући овим проналасцима, ми добијамо ванредне увиде у архитекстонску величину грађевине која се уздизала на врху јерусалимског храмовног брда пре више од 3000 година. Како извештава археолог Џон Монсон (John Monson) најближа позната паралела храму цара Соломона је храм ’Ain Dara hram у северној Сирији. Његова древност, његова величина, архитекстонски образац и декорација веома су слични ономе што налазимо у библијском наративу који описује Соомонов храм. Заправо Монсон је идентификовао више од тридесет архитекстонких и декоративних елемената рапоређених на структури ’Ain Dara који се јављају и у библијском опису Соломоновог храма.