Ханан

Од клетви урезаних у олово до срећних зечјих шапа, амајлије дуго су давале увид у магијска веровања древних култура. Једно од таквих открића је миленијум и по древна амајлија која открива да су и поред званичног прихватања хришћанства, многи становници хришћанских земаља наставили са старим веровањима и древним религијским праксама. Да ли је кипарски палиндромом сведочанство само о упоредној егзистенцији званичног хришћанства и потиснутог, али и даље снажног паганства или можда пре о заосталим траговима одумирућег хришћанског гностицизма који је у себе умео да интегрише религије мистерија, повезане управо са именима поменутих божанстава и њихових дружбеница (Иштар, Ашера, Изида) које своју грчку верзију имају управо у Афродити, богињи чије је поштовање било дубоко укорењено на Кипру?

Трговина и употреба опијума се углавном повезује са Далеким истоком, али нова студија израилских научника је потврдила да се овај снажни наркотик користио током библијских времена на подручју Ханана. Остаци опијума пронађени су на грнчарији из Тел Јехуда, савремени средишњи Израел. Посуде се датирају у 14. в. пре Хр. Према истраживачима Ханаанци су користили психоактивну дрогу као жртву за мртве, јер су посуде пронађене у ханаанским гробовима. Ови налази су пример најстаријег потврђеног коришћења опијума и психоактивних супстанци уопште. Ово узбудљиво откриће подржава историјске списе и археолошке хипотезе да су опијум и његова трговина били важни у блискоисточним културама. Откриће би можда могло да послужи и као средство на бази којег је можда могуће реинтерпретирати библијске текстове које говоре о ханаском култу или неких култних забрана садржаних у Мојсејевом закону, а које су можда биле реакција на култне праксе преизраилских становника Ханана.

Феничани су једна од загонетних цивилизација која се спомиње у многим грчким, римским и египатским изворима. Ипак, сами Феничани нису иза себе оставили сачуване текстове у већем броју, предма се сматра да су били они који су образовали најраније (или једно од најранијих алфабетских) писмо. Уобичајено се сматра да су били наследници древне угаристке цивилизације и да су настављачи њених тековина који су потиснути са већег дела територије које су раније насељавали (шире области Сиро-Палестине) упадом народа са мора из области Средоземља, односно израилских племена са подручја Синаја.

Скулптуру је пронашао земљорадник док је обрађивао своје поље у Кан Јоунису (Khan Younis). Проналазак се датира у средину 3. миленијума пре Хр. Према саопштењу Министарства туризма и антиквитета (Ministry of Tourism and Antiquities) у локалној влади Хамаса, артефакт је исклесан из кречњака. Дугачак је 22см и приказује Анат, богињу љубави, лепоте и рата у ханаанској митологији, истакао је Џамал ​​Абу Рида (Jamal Abu Rida), директор министарства додајући да је древна скулптура откривена у близини значајног копненог трговачког раскршћа неколико цивилизација.Он објашњава да је Газауска енклава на Средоземном мору која се може може се похвалити богатством антиквитета и археолошких налазишта јер је била главна копнена рута која је повезивала древне цивилизације у Египту, Леванту и Месопотамији. Абу Рида је искористио прилику да на конференцији за штампу на којој је представљен проналазак истакне политичку поенту указујући да је Палестина наследник древних хананских култура, те да је то историјска чињеница коју нико не може да фалсификује.

Египaтски извори потврђују да је знаменити ханански град са империјом имао интезивне комерцијалне односе од времена 4. Династије (2613–2494 пре Хр), што сугерише да Хананци у област Сиро-палестине долазе око 3000 год пре Хр. То је време када се етничка припадност још увек не повезује са етничким сродством већ са јавним прихватањем договореног корпоративног идентитета (заједничке вредности, заједничка предања и веровања). Ханан је, стога, ознака територије а Хананац је био становник територије Ханана (уп. Јзк 16:3) без обзира којој породичној, клановској, племенској и градској групацији региону савременог Либана, југозападне Сирије, Израела, Палестине и западног Јордана припада. То потврђује и натпис Мернептахове стеле где се Израил набраја као један од хананских народа. Израил је, чини се, ограничени етнички или политички идентитет унутар Ханана, Израилац Хананац који је био поданик Израилског царства, или Хананац који се поистоветио са културним сећањем на то царство. Па, ипак, Израилци – макар они чији је глас сачуван у библијском тексту, Хананце су доживљавали као друге признајући им да су били насељени на територији коју су Израилци постапено заузимали. Ко су били ти пре-израилски становници Ханана?

Чудовишта су свеприсутна појава савремене кинематографије, од Дракуле до аждаја и Кракена, али они нису савремена фикција. Популарна хорор остварења и креатуре познате из фантастике (епске и научне) често имају своје аналогије у митовима древних времена, као и апокалиптичкoj књижевности како библијскoj тако и ванбиблијскoj. Сада, када је "ноћ вештица" за нама, можда постоји специфичан начин да је обележимо подсетивши се на нека чудовишта библијских времена.

У Новом завету, односно Посланици Јеврејима развија се снажна типолошка анализа старозаветних одељака о Млехиседеку, а писац Посланице вероватно има на уму и богато интертестаментарно предање о овој личности која је миленијумима будила интересовање читатеља Светог Писма.

Египат, Аирија, Вавилонија, Персија... и бројни народи древног Оријента вековима су били суседи библијског Израела, и то знатно богатији, културнији и војно супериорнији. Па, ипак, већина њих је током векова нестала, а Израел и даље постоји. У чему је тајна његовог успеха?

Деворин рат променио је историју. Сви Сисарини снови да са 900 ратних двоколица порази Египат и успостави нову светску силу букавално су завршили у блату које је направила киша коју је послао Господ. (5:4.1). Деворин рат је ефикасно уклонио Хананце са позорнице древног света. Да, захваљујући овој победи Израилци су могли населити у плодне равнице уз путеве који су им омогућили трговачку размену (5:7). Судија Гедеон је на темељу Деворниног дела могао да изнова војно уједини племена Израила у борби против Мадијаца и Амалаичана