Нови Завет

У септембру прошле године је откривено родно место Марије Магдалене, жене која се оправдано или не сматра најзначајнијом новозаветном грешницом у вези са којом постоји много романтизованих наратива који су довели и до различитих књижевних и филмских остварења. Једно од апокрифних носи њено име, у њему је уздигнута у ранг апостола и супростављена св. ап. Петру. У канонским еванђељима се предстаља као једна од жена које су пратиле Христа (Лк 8:2). Она која се налазила под Христовим крстом и која је била међу мироносицама. Шта, међутим, значи Маријин надимак, Магдалена? У каснијем предању је истицано да је надимак изведен из имена једног од бројних места које је Христос походио. Наводно, поменуто место се сматрало родном местом Марије.Магдала је као насеље формирано вероватно у 2. в. пре Хр. у време Хасмонејске владавине и носила је име MagdalaNunayyaтј. место рибе. Јосиф Флавије је писао да је ово место било средиште устанка против Рима у коме је и сам учествовао. Ново откриће у овом древном граду наговештава неопходност мењања неких претпоставки у вези са амбијентом Галилеје у којој је Христос провео већи део свог јавног живота.

Кованица има 14 гр. Направљена је од чистог сребра и на њој се налази натпис који се, по мишљењу стручњакаодноси на седиште првосвештеника.Редак сребрни новчић из 1.в. хр. ере пронашла је 11-годишња девојчица која је волонтирала у археолошком пројекту, саопштила је у уторак Израелска управа за старине (ИАА).

Археолошка открића у новембру 2021. године укључују значајно открића у Египту и Израелу, као нове резултате артефаката повезаног са значајним библијским догађајем.

Као цар Јерусалима и Јудеје Језекија је био на трону у периоду 716-687. год. пре Хр., док је у ранијем периоду био савладар свог оца Ахаза око тринаест година.[1] У 2Дн 29:1-2 читамо: да је Језекија је имао двадесет пет година када се зацарио, и владао је двадесет и девет година у Јерусалиму. Мајка му се звала Авија и била је кћи Захаријина. И учинио је оно што је право у очима Господњим, као што је учинио Давид његов отац. Он је, можда, најпознатији по верским реформама и по свом супростављању асирској инвазији на Јудеју од стране цара Сенахериба 701. пре Хр.

Ископавајући у близини Лахиша, шумске области у јудејском подбрђу Израела, археолози су ископали јелинску тврђаву коју су разорили Хасмонеји а која се у древности називала Акра. Истраживачи су у ангажману Израелске управе за старине (Israel Antiquities Authority, IAA) на терену ископали кованице и оружје. Пронађено је и камење за катапулт са утиснутим Антиоховим симболом. Све то је пронађено поред угљенисаних дрвених греда што представља опипљив доказ да се овде одиграо сукоб између Хасмонеја и Селеукида пре око 2100 година и да је тадашња тврђава уништена у пожару.

Учиних велика дела – пише Проповедник који се представља као Соломон, син највећег јудео-израилског владара, Давида – сазидах себи куће, засадих винограде, уредих вртове и воћњаке и засадих у њима свако воће. Начиних себи језера водена да натапам шуму у којој дрвеће расте (Проп 1:1; 2:4-6). Ове речи могу да се схвате као самопохвално величање царске моћи или указивање на испразност живота коју ни таква велика дела не могу да надоместе (што је тема која се провлачи кроз наведену библијску књигу). Ипак, уколико се оне сагледају у контексту царске хортикултуре древнооријенталних владара суочавају нас са дубоком религијском, па и богословском поруком која нам уобичајено промиче – сећањем и чежњом за (изгубљеним) Едемом. Ово је један од мотива веома значајних за разумевање тековина цивилизација библијског света.

Откриће древне капије сугерише да чувени израилски цар није био мање значајан од владара његовог доба. После више од три деценије ископавања на локацији древне Витсаиде на подручју Голанске висоравни археолози су пронашли нешто чудесно: градску капију чија древност сеже унатраг, све до времена цара Давида кога историчари датирају у времену преласка из 11-10. в. пре Хр. Откриће отвара свет нових могућности, мишљења и теорија о древном пејзажу Израила.

Открића у области библијске археологије која су обележила октобар 2021. год. су занимљива, а тичу се како Старог тако и Новог завета.

Научници и археолози су у својим ископавањима досегли довољну дубину дошавши до самих темеља грађевинске структуре познате као Давидова кула. Овим се, коначно, досегла могућност откривања тајни њене изградње и датирања.

Септембар 2021. год. богат је археолошким открићима у области библијских локација. Најзначајнији налази укључују открића о изградњи града, уништењу града и свакодневном животу у њему.