Нови Завет

Ово је типичан приказ Мојсеја који прима заповести као почетак савеза између Бога и Израила, како је то описано у Старом завету. Други приказ, за који Грабхер претпоставља да илуструје Христово испуњење старозаветног савеза, представља човека у кочији коју вуку два коња. И овде је приказана рука која коње и кочију виче у облаке, ка небу. Иако Грабхер истиче да је ово приказ Христовог вазнесења, подсећајући да је илустровање старозаветних сцена и њихово повезивање са Новим заветом типичан за позну антику, остаје отворено питање идентификовања друге сцене.

Поједине библијске приповести миленијумима импресионирају читаоце драматиком, снагом описаних ликова, темама које покрећу и лепотом исказа којима се поменуте теме представљају читаоцима. Њихова снага је толика да готово боје наше читање Писма у свеукупности иако су, готово у потпуности, одсутне из других делова Библије. Приповест о Јосифу и његовој браћи је једна од таквих. Запањујуће је да Авраам, Исак и Јаков у Постању заједно добијају двадесет и три поглавља, док је Јосифу самом дато тринаест. Ипак, док се нпр. теме стварања или изласка, посредно или непосредно, јављају у готово свим познијим библијским списима, Јосиф, коме је у наративу Постања дато највише места, упадљиво је одсутан из остатка старозаветне приповести. Име Јосиф се 57 пута спомиње у Старом завету. У 5 случајева у питању је лично име, али се не односи на вољеног Јаковљевог сина (Бр 13:17; Јзк 10:42; Нем 12:14; 1Дн 25:2.9). Јосиф 45 пута је ознака пламена, док се ван постања праотац Јосиф спомиње непосредно само 7 пута (Изл 1:5-6.8; ИНав 13:19; 24:35; Пс 105:17; 1Дн 2:2; 5:1). У Новом завету Јосиф се спомиње на два места, оба пута у контексту рекапитулације старозаветне историје. Истакнутост приче о Јосифу у Постању и недостатак референци на њега након тога представљају посебан изазов за оне који приповест желе да сагледају у контексту Библије као целине (тзв. канонски приступ). Како тумачи треба да читају причу о Јосифу у контексту целокупног наратива из Постања и на крају у канонском контексту? Питање Јосифовог места у канону блиско је повезано са другим, ужим библијско-теолошким питањем: да ли је Јосиф тип Месије? Светоотачки коментатори су тврдили да је типолошки однос између праоца и Христа известан. Очигледне сличности између ове две фигуре довеле су до предањског тумачења унутар хришћанства које види Јосифа, на његовом путу ка слави кроз патњу, као предзнак живота Исуса из Назарета.

Најдирљивији пример изненађујућег одсуства у нашим еванђељима односи се на Исусово детињство. Какав је био Исус као дете? Како се понашао овај млади Син Божији? Да ли је неко знао да је божански? Осим јединствене приче у Луки 2, четири еванђеља нам не говоре. Имамо, међутим, апокрифно еванђеље које говори о томе. Зове се Томино еванђеље детињства и већ дуго добро је познато научницима. Штавише, 13. јуна 2024 објављено је да је откривен нови рукопис овог еванђеља који је наводно најстарији писани запис о детињству Исуса Христа.

Древна навутејска престоница после два миленијума је отворила своја блага пред истраживачима који су отишли до сада непознате, могуће краљевске, гробнице и унутар њих нашли пехар који подсећа на свети грал какав је представљен у филму сниманом на овој локацији Индијана Џонс и последњи крсташки поход. Још древнија ризница од скоро 500 артефаката откривена је у близини древног Вавилона, док на територији Јерусалима су пронађени остаци пореског средишта из времена првог храма.

Рани приказ Исуса недавно је откривен у византијској цркви из око 6. в. дубоко у израелској пустињи Негев. Истраживачи су идентификовали портрет хришћанског Месије из неколико бледих обриса уз помоћ комбинације услова која је била готово чудесна.Поред археолога и конзерватора са Универзитета у Хаифи (Haifa University), проф. Гаја Бар-Оза, Јотама Тепера и Равита Лина (Prof. Guy Bar-Oz, Yotam Tepper и Ravit Linn) тим су чинили и историчари уметности заједно реализујући вишегодишњи интердисциплинарни истраживачки пројекат Програм истраживања византијске биоархеологије у Негеву на Унесковој листи светске баштине, Шивта (Negev Byzantine Bio-Archaeology Research Program at the UNESCO World Heritage Site, Shivta). Његов циљ је да се испитају разлози колапса комплексног друштва у еколошки маргиналном региону пре 1.500 година. Пројекат се заснива на Институту за археологију Зинман Универзитета у Хаифи (Zinman Institute of Archaeology of the University of Haifa) и води га Бар-Оз (Bar-Oz).

Ретко се дешава да најзначајнија археолошка открића у области библијске археологије буду доминантно повезана са Новим заветом. Август 2024. године је такав месец. И док размишљамо о великом каменолому који је подарио плоче за ходочаснички пут којим је вероватно ходио Христос са својим ученицима, међу којима је био и Петар који је можда посматрао уграђивање огромних блокова камена из истог каменолома у храмовни комплек (што га је можда касније инспирисало за поуку о хришћанима као живом камењу новозаветног храма – богослужбене заједнице) и док читамо о открићу остатака сигагоге у Хоразиму, и то управо из времена када је Христос деловао у овом граду, не треба да заборавимо на јединствени печатни-прстен-амајлију која открива не само снажни утицај Асирије у Јудеји, већ и борбу Јудејаца да одрже свој национални идентитет. И више од тога, потврђује употребу библијских имена у периоду у који иста имена смешта и библијски текст.

Многи важни археолошки налази су резултат случајних догађаја . У Израелу су пуком срећом пронађене две глинене коњске главе које су некада биле део скулптура коња. Они су откривени само због јаких киша и поплава које су их разоткриле у земљи саопштила је Израелска управи за старине (Israeli Antiquities Authority, IAA). Ови артефакти потичу из два различита историјска периода и омогућавају стручњацима да схвате важност коња у овим различитим епохама. Јака киша која је уследила после неколико година суше довела је до поплава и слегања земљишта у неким областима. Ове кише су довеле до откривања неких историјских артефаката који су дуго закопани, укључујући и главе два глинена коња. Два артефакта су направљена печењем глине и имају само неколико цм у пречнику. Две глинене коњске главе из различитих периода

Археолози у Египту су открили 63 гробнице од опеке и неколико једноставних сахрана које садрже колекцију златних фолија из касног периода 26. династије. Ово је у корелацији са птолемејском ером (305.пре Хр.-30. хр.ере), са бројним бронзаним новчићима из херметичког периода који су такође пронађени током ископавања мисије на гробљу Тел Ал-Деир у граду Дамату.

Мај текуће године био је археолошки богат месец који нам је подарио различита открића која могу да буду повезана са Старим и Новим заветом. И док откриће главе богиње Хигије у древној Лаудикеји можда може да у сећање дозове поруку лаудикејским хришћанима овог града, записану у последњем библијском спису, нова анализа и предложено читање симбола древног храмовног омплекса Саргона II осветљава аспирације древног асирског владара, а можда и династије којој је припадао. Коначно, примена нових метода датирања археолошких налаза на подручју Јерусалима, древне налазе повезује са библијским извештајима.

Јерусалим је 70.год. хр. ере био опкољен римским трупа, а затим и уништен. Према неким изворима, овај догађај је био и тачка коначног раздвајања Јудеја и хришћана који су се до тада сматрали јудејском сектом. Повод је била чињеница да су хришћани, у складу са Христовом пророчком опоменом (Mт 24:15-22) напустили Јерусалим када се, пре коначног уништења, указала прилика за то.То су Јудеји схватили као издају и напуштање не само светог града већ и препуштање светог места (храма) ужасној судбини. Детаљнији подаци у вези са тим сачувани су у хришћанским историјама из 4. в. које је писао Јевсевије Кесаријски. Он бележи да су јерусалимски хришћани пребегли у Пелу, насеље које се данас налази у Јордану. Да ли се догодио овај чудесан догађај? Да ли постоје докази о хришћанима из 1.в. у древној Пели?