Стари Завет

Пре више од једног века откривене су, током археолошке експедиције у Ираку, изузетно ретке клинасте плоче из Месопотамије које датирају у 2.миленијум пре Хр. Уследиле су деценије научничког истраживања чији је резултат објављен у новом чланку, а садржи потпуни превод клинописа са ових невероватним таблица. На плочама су исписана пророштва о пропасти, а у вези са помрачењем Месеца. У древним цивилизацијама овакве појаве су схватале као знамења долазећих катастрофа, масовне смрти и сталне опасности.

Споменик израилском преласку реке Јордан, место жртвовања, место смрти краља Агага, Гилгал је можда једно од најважнијих библијских места. Но да ли је Гиглал уопште једно место? Гилгал се помиње више од 40 пута у Библији, али научници су и даље изузетно несигурни у погледу локације или историје локације. Неки чак верују да Гилгал није био одређено место, већ једноставно описни израз за одређени тип насеља. Објављујући у часопису Тел Авив, археолог Надав Нааман (Nadav Naaman) тврди да је Гилгал у ствари био једно култно место које се налази само неколико километара од Јерихона.

Исписане таблице се налазе широм древне Месопотамије, где су коришћене миленијумима за обележавање монументалних конструкција краљева и званичника. Сада, они такође могу помоћи археолозима да боље датирају древне догађаје. Објављујући своје резултате у часопису , међународни тим истраживача је узорковао 40 исписаних опека које датирају у период 3-1. миленијум пре Хр. да би идентификовао јачину Земљиног магнетног поља у време када су направљене.

Олтарско светиште на отвореном, названо бамах (множина бамот), познато је кроз неколико књига библијског канона — али највише од из 1-2Царевима, где они играју истакнуту улогу у процени перформанси цара. Бамот, који се у преводима Библије често назива „висинама“, била су места за богослужење која су обично садржавала олтар. Опште разумевање бамаха и начина на који је функционисао може се стећи коришћењем доказа из библијског текста, као и археологије.

Северни Ирак је предео препун историјског и економског значаја. Током раног 20. в., међународни нафтни конзорцијуми слали су бизнисмене, геологе и инжењере у то подручје у потрази за нафтом. Њихова истраживања су их на крају довела до хумка Yorghan Tepe, око 16км југозападно од Киркука. Случајни налази и накнадна ископавања открила су да је ово место древни Нузи, напредан град из бронзаног доба чије су сада познате Нузи плоче осветљавале интригантне правне обичаје који подсећају на оне забележене у ери праотаца Израила описаној у Постању.

Древна навутејска престоница после два миленијума је отворила своја блага пред истраживачима који су отишли до сада непознате, могуће краљевске, гробнице и унутар њих нашли пехар који подсећа на свети грал какав је представљен у филму сниманом на овој локацији Индијана Џонс и последњи крсташки поход. Још древнија ризница од скоро 500 артефаката откривена је у близини древног Вавилона, док на територији Јерусалима су пронађени остаци пореског средишта из времена првог храма.

Археолози су открили интригантне тајне библијског града који се налази у Обећаној земљи, где су се Израилци населили након егзодуса из Египта. Hалази укључују камене зидове, грнчарију и друге артефакте који датирају пре више од 3.200 година из Заное, града који се спомиње у Старом завету. Међу откривеним артефактима је сломљена дршка посуде на којој је исписан јеврејски текст: припада цару.То даје додатну веродостојност библијском наративу наводи се у саопштењу за штампу Израелске управе за старине (Israel Antiquities Authority, IAA), која је извршила истраживање и ископавање.

Пећ из неолитског насеља више од осам и по миленијума је крила мало парче хлеба које су археолози недавно открили на подручју древне Анадолије. Нешто млађи лајнер за очи са траговима црне боје пронађен такође у Анадолији открива не само бригу античких жена о свом изгледу, већ и атмосферу библијских наратива који говоре о древној пракси украшавања лица. Ипак, најзначајније откриће овог месеца је мач египатског војника из времена изласка и са ознаком знаменитог фараона, Рамзеса Великог.

Ретко се дешава да најзначајнија археолошка открића у области библијске археологије буду доминантно повезана са Новим заветом. Август 2024. године је такав месец. И док размишљамо о великом каменолому који је подарио плоче за ходочаснички пут којим је вероватно ходио Христос са својим ученицима, међу којима је био и Петар који је можда посматрао уграђивање огромних блокова камена из истог каменолома у храмовни комплек (што га је можда касније инспирисало за поуку о хришћанима као живом камењу новозаветног храма – богослужбене заједнице) и док читамо о открићу остатака сигагоге у Хоразиму, и то управо из времена када је Христос деловао у овом граду, не треба да заборавимо на јединствени печатни-прстен-амајлију која открива не само снажни утицај Асирије у Јудеји, већ и борбу Јудејаца да одрже свој национални идентитет. И више од тога, потврђује употребу библијских имена у периоду у који иста имена смешта и библијски текст.

Недавна археолошка ископавања у замку Кеф, древној урартској тврђави која се налази на 2.300м надморске висине у округу Адилчеваз у Битлису, у Турској, дала су изванредан низ налаза. Предвођен ванредним професором др Исмаилом Ћошкуном (Dr. İsmail Coşkun) са Универзитета Ван Јузунку Јил (Van Yüzüncü Yıl University), тим је открио артефакте који нуде нови увид у урартску цивилизацију, која је напредовала пре више од 2.700 год. Овоме треба додати "поновно откриће" скелета "Ноја", односно скелета из средине 5. миленијума пре Хр., откривеног у древном Уру. Од нарочитог значаја је чињеница да је скелет пронађен у изузетно дубоком слоју муља који се повезује са библијским потом. Не мање значајно је откриће древне винарије на Арарату што се посредно може повезати са приповешћу о Нојевом пијанству.