Свето Писмо

Ретки печат боје јоргована од аметиста димензија 10x5х7mm откривен је у древној канализацији која се протезала испод Јерусалима. На печату је приказана птица која ногама држи грану, а сама грана има пет плодова. Овај гравирани печат је први пронађени пример библијског нарда, цењене биљке која се у времену тзв. другог храма користила за прављење тамјана. Неки научници верују да је библијски нард заправо арапски балсам-жбун или дрво (Commiphora gileadensis).

Какви су били древни ханански храмови и каква су божанства у њима поштована? Иако су многи ханански храмови већ откривени, недавна открића у Тел Лахишу пружају нове, значајне, увиде. Тел Лахиш је древни град на југу Јудеје који је контролисао главни пут којим се излазило на Медитеран ходећи од планинских венаца и великих древних градских средишта, Јерусалима и Хеврона. Ханаански град Лахиш уништен је око 1150. год. пре Хр. Рушевине његовог североисточног храма сачувале су бројне артефакте повезане са локалним култом.

Један текст популарног карактера не може ни изблиза да представи само најосновније и најзначајније аспекте богате цивилизације каква је Египат. Вишемиленијумска историја, снажна интеракција са библијским наративом, величанствени културни, уметнички и религијски споменици, богатство митолошког предања изузетне психолошке дубине у којем се међусобно прожима дубоко лично, историјско и архетипско захтевају много више од једног текста. У овом серијалу ће, стога, више текстова бити посвећено Египту. Ово је први од њих.

Археолози су дуго били збуњени тачном функцијом Кхирбет Кумрана ‒ чувеног места које се налази поред пећина у којима су пронађени свици Мртвог мора. Даниел Веинстуб (Daniel Vainstub) са Универзитета Бен Гурион (Ben Gurion University) у недавној студији је изнео један нови предлог.

Раскошна банкет сала откривена у Јеруслиму можда је била одредиште ка којем је ходила елита која се налазила на путу ходочашћа ка оближњем храмовном брду пре више од 2000 година. Ова сала је недавно откривена, и још скорије је отворена за јавност, а њена изградња се датира у 20-те или 30-те године 1. в. хр. ере.. Имала је две коморе одвојене ходником и гостинским собама. Дворана је има величанствену украшену фонтану и капителе коринтског стила, а у гостинским собама корисници су могли да обедују заваљени у дрвеним софама. Простор је можда био градска већница пре него је преуређен на начин који је омогућавао да се у њему нађе и базен или ритуално купалиште.

СА НЕИЗМЕРНО ВЕЛИКИМ ЗАДОВОЉСТВОМ најављујемо нови догађај у организацији Библијског културног центра: ПРОМОЦИЈУ НОВОГ ПРЕВОДА СТАРОГ ЗАВЕТА, првог који је направљен са старојеврејског изворника.

Велика библиотека Ниниве, величанствени уметнички споменици, па чак и и висећи вртови који су доцнији историчари приписивали Вавиону, нешто је што је вероватно заправо наслеђе древне Асирије, империје која је, ипак, остала знатно више запамћења великим расељавањима становништва бунтовних провинција, по суровом уништавању непокорних народа и пропагадним описима тих уништавања (који су можда надахнули и пропагандни карактер библијских списа, нпр. Књиге Исуса Навина).

Содома, град греха, раскалашности насиља... Позната прича о злочину и казни, често проглашавана за мит са (не)моралном поруком. Да ли су нова научна истраживања и њихови резултати на корак од тога да потврде библијску приповест и дају јој научно објашњење?

Многи од предлога које даје писац овог чланка су упитни. Нпр. у савременој науци датирање праотаца и њима истовремених владара се помера од раног 2. миленијума пре Хр. ка његовој средини. Такође, спорно је олако повезивање географских одредница уз потпуно апстраховање самог Вавилона и његове географске локације (а то је почетна тачка од које се мора кренути у покушају идентификовања других географских одредница повезаних са причом о праоцима). Занимљив је и покушај да се Teru (у чланку повезан са Таром) и његова породица доведу у везу са монотеизмом који је – наводни узорок њиховог страдања – иако сама преписка открива да је узрок тога била њихова оданост краљу древне Мари а тиме вероватно и незадовољство грађана који су били принуђени на вазални однос... Ипак, подаци које доноси аутор остају занимљиви и засигурно помажу да схватимо шири друштвено културолошки контекст који представља позорницу на коју ступају јунаци библијске историје.

Вавилонија је једна од најимпресивнијих оријенталних империја, култура и цивилизација. Са њом се у везу доводе контраверзне ствари. Новија открића указују да су аритметички и математички прорачуни довођени у везу са грчким великанима као што је Питагора, вековима (ако не и миленијумима) раније били познати у Вавилонији која је подарила и ране астрономе, али и астрологе; законе, али и сурове деспоте и освајаче. Неврод, Хамураби, Набопаласар, Навуходоносор, Кир, Дарије, Александар Македонски само су неки од владара који су успели да задовоље своју жудњу и успну се на трон Вавилоније, трон који је осуђен и од стране библијских писаца назван стаништем сваког духа нечистога...