Свето Писмо

Мегидо је познат по изведеници Армагедон (Гора Мегидо), апокалиптичком топониму последње битке у историји света. Историјски, Мегидо је древни град, чији остаци чине Тел (археолошку хумку) у северном Израелу у близини кибуца Мегидо. Током Бронзаног доба ханански град-држава, насељен семитском популацијом у региону Јужног Леванта био је значајан трговински центар на путу ка Кармелу у долини Језраел. Током ових периода, град је достигао свој врхунац величине, становништва и богатства, уз улагања у монументалну архитектуру укључујући палате, храмове, утврђења и капије. Данас захваљујући новом проналаску знамо да је Мегидо био моћан, насељен ханански град довољно напредан да се у њему изводе ризичне операције мозга.

Насеље је откривено 2019. год. и од тада се интезивно ископава. Нова истраживања потврђују да је ово праисторијско насеље са почетка неолита највеће икада откривено у Израелу и на ширем подручју јужног Леванта. Налази се у близини савремног града Мотца (Motza) и представља величанствено откриће како због величине тако и због очувања материјалне културе, рекао је Јакоб Варди (Jacob Vardi), кодиректор ископавања испред Израилске управе за антиквитете (co-director of the excavations, Israel Antiquities Authority, IAA).

Фебруар 2023. год. био је археолошки необично богат месец. Бројни налази са подручја библијског света привукли су пажњу научника, а два која ми издвајамо повезана су са подручјем древне Месопотамије и датирају се у време Сумера. Пронађена је, наиме, сумерска пивница, тарвена чија старост сеже 5000 година унатраг. Други налаз, нешто млађи из периода неосумерске ренесансе сматрамо најзначајнијим проналаском овог месеца и повезан је са именом краља Гудее – остаци краљевске палате, и још значајније, храма чије је грађене описано у знаменитим цилиндрима повезаним са именом овог владара, књижевним остварењем које је поставило образац храм-градитељског жанра, веома значајног за разумевање Библијских одељака. Друго по значају сматрамо истраживањео вези између древних таблица проклетстава и текстова последњег новозаветног списа, Откривења Јовановог.

Папирус са детаљном платом римског легионара, датиран у 72. год. хр. ере. пронађен је у остацима древног зилотског утврђења, Масади. Ретки свитак, писан латинским језиком, један је од 14 истојезичких текстова од којих су сви исписани на папирусу сем једног писаног на пергаменту. Конкретни документ се сматра најбоље очуваним латинским папирусом из Масаде и једним од само три текста на бази којег се може реконструсати легионарска плата. Изненађујуће, детаљи показују да су одбици скоро премашили плату војника. Док овај документ даје само увид у трошкове једног војника у одређеној години, јасно је да у светлу природе и ризика посла, војници нису остајали у војсци само због плате. Да ли могући (и вероватни) послови и алтернативни извори прихода могу да објасне поруку коју им је упутио св. Јован Крститељ?

Египатске власти јављају да су у Луксору пронађене гробнице за које се сматра да садрже посмртне остатке припадника царске породице из времена 18. династије (око 1.500 год. пре Хр.). Гробницу су откопали египатски (из египатског Врховног савета за антиквитете) и британски (Универзитета у Кембриџу) истраживачи на западној обали реке Нил, на око 650км од Каира, рекао је Мостафа Вазири, шеф египатског Врховног савета за антиквитете истакавши да први елементи који су до сада откривени унутар гробнице изгледа указују на то да датира из 18. династије фараона Ехнатона и Тутанкамона. Ова династија окончана је 1292. год. а током њене владавине Египат је прошао кроз драматичан период великог успона и пада, који је праћен религијско-политичким превирањима. Откривени су и остаци стамбеног комплекса из римског периода у Луксору.

„Узмите било које приручнике студената археологије на универзитету и имате одељак о древном Гирсуу и прочитате да ништа није остало, археологија је у суштини ископана, и то је оно што су ми рекли када сам био студент. Увек сам осећао да је то песимистички поглед. Ако сте имали скуп нових алата (и) технологије, можете се вратити на она оштећена ископавања из 19. в“ – сећа се Др Себастијен Реј додајући да већина стручњака и могућих покровитеља није делила његово схватање – „Сећам се када сам почео 2016. нико ми није веровао. Сви су ми у суштини рекли: ’О, не, измишљаш, губиш време, трошиш средства британске владе, Британског музеја‘ – то су ми говорили.“ Ипак, захваљујући својој истрајности и неколицини оних који су га подржалали поменути стручњак је недавно дошао до величанственог открића које ће, уколико би себи дозволили да претпостављамо, вероватно бити једно од десет најзначајнијих открића у области библијске арехеологије ове године, а можда и једно од сто открића које ће обележити ову деценију.

Јануар ове године обележен је са два значајна открића која се тичу непосредно библијске археологије и са два открића која се тичу археологије библијског света, а која указују на динамику и шире међусобне утицаје у области древног Средоземља којој је припадала и територија Израила. Наиме, Открића са древног Крита нам пружају увид у необичну друготрајност минојско-оријенталне и микенско-критске традиције (препознатљиве у пракси сродничког брака) која је изнедрила и Иклаину, величанствену престоницу микенског краљевства Пилос. Открића древног града омогућавају нове увиде у организацији микенске Грчке. Истовремено две плоче исписане клинастим писмом пре око 3800 година пронађене и савремном Ираку откривају претке Израила и њихов заборављени језик, а још старији трагове сумерске пивнице откривају навике људи са тог древног подручја

Књига мртвих се јавља у много преписа, али ово је један од најдужих познатих преписа овог древног списа и његов значај је у томе што може да расветли неке од детаља египастких веровања у вези са смрћу, као и да употпуни наша сазнања о погребним обредима практикованим у овој миленијумској империји. Радови на конзервацији су већ завршени, а папирус се тренутно преводи на арапски објављено је на дан египастких археолога (14. јануар).Пре конзервације научници су претпостављали да је папирус дуг 9м, али тек након потпуне рестаруације постао је познат његов потпуни обим.

Колекција од осам нојевих јаја старости између 4 и 7,5 миленијума откривена у близини древног огњишта у јужном Израелу. Огњиште је део кампа праисторијских номада који су иза себе осим заиста посебне колекције нојевих јаја оставили спаљено камење, кремен, камено оруђе и уломке грнчарије. Предмети су изутетно добро очувани иако су згњечени. Очувању материјала вероватно је допринело што је номадски логор смештен у окружењу пустињских дина Негева, оријентисан ка пољопривредним пољима Be’er Milka које користи пољопривредна заједница Мошав у јужном израелском региону Рамат Ха Негев.

Убрзан развој природних наука, технологије, хемије и биологије свој јединствен допринос даје на пољу медицине. Медицина, пак, будући усмерена на човека не може се, једноставно, подвести под природне науке, већ је самим објектом свог интересовања и деловања хуманистичка наука или, макар, то треба да буде. Као таква, она је неминовно од својих самих почетака повезана са етиком, а у новије време и са биоетиком, односно проблемима које пред нас ставља управо развој природно-научног сегмента медицине са свим својим – некада не замисливим – могућностима.