Библија

Скоро потпуно нетакнута глинена уљаница од пре 2.300 година пронађена је у близини каменог купатила током недавних конзерваторских радова у Националном парку Моунт Геризим. Лампа је откривена док су радници ручно чистили простор око каменог купатила. Сјајно је пронаћи нешто чак и након свих тих година ископавања, рекао је Нетанел Елимелех (Netanel Elimelech,), директор парка који води Израелска управа за природу и паркове (Israel Nature and Parks Authority). Пронашли смо много уломака глине који леже унаоколо, али пронаћи нешто употпуњено знацима употребе је прилично лепо. Још увек можете видети црне трагове паљења из времена када је лампа коришћена. То вас враћа унатраг кроз време...Рашчишћавали смо веома близу површине и лампа је једноставно искочила.

Појам античка Грчка односни се на културу, цивилизацију и државу која је настајала и формирала се на подручју савремене Грчке, Турске, а касније и на територијама које су Грци заузели у ратовима. То је период који се приближно може датирати, уколико се рачуна и период који се назива класичном Грчком, у време од 700 до 323. год. пре Хр. Ово је време познато по својој уметности, архитектури, филозофији и напретку у уметности и технологији и развоју политичког уређења од полиса до царства.

Израелски затвор максималног обезбеђења у Мегиду премешта се на другу локацију. Ово се не дешава често, а разлог је још чудеснији – археолошко налазиште које је откривено испод овог објекта. Наиме, истраживачи су у периоду 2004-2008. год. открили најстарији познати мозаик са хришћанским мотивима испод мегидског затвора. Истраживања која је водио др Јотам Тепер (Dr. Yotam Tepper) пронашао је остатке хришћанске молитвене сале из 3. в. и мозаик са грчким натписом Богу Исусу Христу. Ово је, за сада, настарији познати и недвосмислено потврђени хришћанскин молитвени простор на свету, сматрају представници Израелске управе за антиквитете (Israeli Antiquities Authority, ИАА) додајући да структура сеже у време пре него је хришћанство постало дозвољена религија.

Скулптуру је пронашао земљорадник док је обрађивао своје поље у Кан Јоунису (Khan Younis). Проналазак се датира у средину 3. миленијума пре Хр. Према саопштењу Министарства туризма и антиквитета (Ministry of Tourism and Antiquities) у локалној влади Хамаса, артефакт је исклесан из кречњака. Дугачак је 22см и приказује Анат, богињу љубави, лепоте и рата у ханаанској митологији, истакао је Џамал ​​Абу Рида (Jamal Abu Rida), директор министарства додајући да је древна скулптура откривена у близини значајног копненог трговачког раскршћа неколико цивилизација.Он објашњава да је Газауска енклава на Средоземном мору која се може може се похвалити богатством антиквитета и археолошких налазишта јер је била главна копнена рута која је повезивала древне цивилизације у Египту, Леванту и Месопотамији. Абу Рида је искористио прилику да на конференцији за штампу на којој је представљен проналазак истакне политичку поенту указујући да је Палестина наследник древних хананских култура, те да је то историјска чињеница коју нико не може да фалсификује.

Краљевство Урарту (познато и као Краљевство Ван) је древна држава југозападне Азије са средиштем у планинском региону југоисточно од Црног мора и југозападно од Каспијског мора. Област данас обухвата делове Јерменије, Турске, Ирака и Ирана.Основна територија краљевства се може замислити као велики правоугаоник, са језером Ван као центром, језером Урмиа као југоисточном границом, језером Севан као североисточном границом и Горњим Еуфратом на северозападу. Простором доминира планина Масис, импресивни, изоловани врх, који је у средњем веку назван Арарат (назив повезан са именом краљевства али и библијском причом о Ноју и великом потопу). Спомиње се у асирским изворима 13. в. пре Хр. а писана сведочанства из 9-8.в. пре Хр. откривају да је ово краљевство имало имало значајну политичку моћ. Већина сазнања о овом краљевству долази нам из асирских извора који су очигледно настали као део извештаја обавештајне службе која је надзирала дешавања у земљи регионалних конкурената.

Вible archaeology report, престижна страница која се бави библијском археологијом, је и за април текуће године предложила три битна догађаја, значајна за археологију библијског света. У групу ових догађаја убројан је један који се одгирао у Египту,[1] други се тиче волонтерске акције на локацији значајних дешавања описаних у Новом завету[2] и трећи се доноси резултате нове анализе и датовања једне од најпознатијих релилквија у историји. Према нашем схватању постоје и други догађаји повезани са библијском археологијом, и то непосредније повезани са Светим писмом. Стога, одлучујемо се за само један налаз који је донео поменути сајт (и то онај који се тиче Ториснког покрова), док више пажње посвећујемо резултатима студије која указује на рано присуство хришћанства међу номадским арабијским племенима и налаз древног пловила крај древног Урука (биб. Орех), града који се повезује са легендарним краљем Гилгамешом.

Током значајног дела Средњег века библијски, и уопштено хришћански, мотиви доминирали су у сликарству које је пре свега било повезано са доминатним хришћанским веровањем. Уопштено, на неки начин сликарство је било схватано као израз тог веровања. Каткад је свођено на Библију за неписмене, док му се у другим и другачијим околностима давала суштинска, литургијска улога, али – у оба случаја - уз мање или више јасно дефинисане сликарске каноне. Мање је познато да хришћанска ликовна уметност преузима античке мотиве (каткада и идеје) и инкорпорира их у свој корпус дајући им нови израз (и смисао). Са дуге стране, почетак новог века са препородом (ренесанском) која је била пратећи (или можда узрочни) моменат долази до снажног враћања античким, прехришћанским, мотиви и, чак, многе хришћанске (и изразито библијске) представе бивају обликоване у духу античких идеала. То, међутим, није ново будући да се чини да је хришћанска иконографија веома рано почела са преузимањем прехришћаних (паганских) образаца.

Током истраживања археолози су пронашли два нова панела подног мозаика у касноримској (5. в) синагоги у Хукоку, древном јеврејском селу. На једном панелу је приказана Нојева барка са паровима животиња, као што су лавови, леопарди и медведи. На другом панелу приказани су војници које гутају велике рибе, окружене преврнутим кочијама на раздвајању Црвеног мора. Такве слике су изузетно ретке у том временском периоду, каже директорка ископавања Џоди Магнес (Jodi Magness) са Универзитета Северне Каролине у Чепел Хилу (University of North Carolina at Chapel Hill), чији рад је финансирало Национално географско друштво (National Geographic Society).

Изградња овог пута можда је био део напора да се умире становници Јерусалима, изјавио је коаутор рада археолог Нахшон Зантон (Nahshon Szanton). Др Ариел додаје да се разлог изградње не може поуздано утврдити иако сви ови разлози налазе подршку у историјским документима.Истраживачи кажу да је могуће да је Пилат дао изградити улицу како би се смањиле тензије са јеврејским становништвом. То је можда био део поступака који су имали за циљ да се Јерусалим уклопи у римски свет, а делом можда имао за циљ да се углед имена [Понтија Пилата] повећа великим грађевинским пројектима. Па, ипак, Пилатово име није остало запамћено по покретању великих грађевинских пројеката, већ по томе што је судио Исусу Христу предавши га на распеће.

Клима која је претходила стварању првих краљевстава у Египту и његовом уједињењу под Првом египатском династијом, као и географија била је потпуно другачија него што је то данас. Облашћу Египта око Нила доминирале су мочваре, непроходно, неплодне и, неретко веома опасне. Временом, са порастом температуре у области долази до исушивања мочваре. Појаљују се прва алувијална острва богата флором и фауном, погодна за лов и земљорадњу. То је тренутак који је означио стварање услова за живот и напредак древног Египта. Овај моменат је овековечен у бројним египатским митовима који говоре о појављивању првобитног копна из безданих и бесплодних праисконских вода. У раној египатској историји, олтари су подизани на узвишењима која су фигурирала као подсетник на примодијално копно, било да су та узвишења била природна или су била вештачке хумке. Доцније, у египатским храмовима узвишена платформа у најсветијем делу храма, на којој се налазио кип божанства, имала је исти смисао. Пирамиде и облесци Египта, ти величанствени споменици који су опстали до наших дана, били су архитектонски израз овог истог веровања, као историјског искуства које се повезивало са боговима, пре свега благотворним дејством Сунца, било да се оно називало Ра, Атон или Амон.