Стари Завет

Неврод (Нирморд), Саргон Велики, Акад, прво писмо, зигурати, свет богова, митова и легенди, претеча великих циливизација Месопотамије (Вавилона и Асирије), а можда и Египа и надахнуће сиропалестинских култра Феникије и Ханана. Сумер...

Док је копао на свом пољу, египатски земљорадник је ископао своје животно откриће, царску стелу високу око два метра. Чини се да стела, откривена у близини египатског града Исмаилије, 62 миље североисточно од Каира, представља сећање на војну акцију фараона Априеса (око 589–570 пре Хр). Овај фараон, који је припадао египатског фараона 26. династији у Библији је запамћен као владар који је прискочио у помоћ Јерусалиму којег су опседали Вавилоњани (Јер 37:5).

Овај примерак исписане керамике истраживачи датирају у време око 1100 год. пре Хр, што је време формирања израилске монархије. Натпис је написан раним абецедним / канаанским писмом, о чему су сведочења пронађена широм Египта и Леванта. Прва открића јеврејског писма, укључујући палео-хебрејско писмо, долазе много касније, тј. из 9. в. пре Хр. Према међуинституционалном тиму археолога и епиграфера делимичан натпис, исписан на три керамичке шераде фрагментарне мале посуде, најлогичније се чита каo „Јеруваал“ или „Ијеруваал“, што је био надимак Јоасовог сина Гидеона, једног од значајних библијских судија који је током овог периода био активан на подручју северних израилских територија.

Археолошким ископавањима у Националном парку Давидов град (City of David National Park) откривени су остаци градског зида који је изграђен током Гвозденог Доба (ГБ), односно времена „првог храма“ и јудејске царевине у циљу заштите града са источне стране.

Прича о Давиду и Голијату је свакако једна од најпознатијих. Она је инспирација малим и потлачениму борби против великих и моћних, баш попут многих других бајки... Она је бајка, зар не или...? Прошло је готово тачно две године од значајног открића у области библијске археологије. Масивни остаци библијског Гата откривени у летњим ископавањима 2019.год., али томе код нас није поклоњена одговарајућа пажња. Покушаћемо да то исправимо....

„Ово су заповести које треба да чините: Говорите истину један другоме, судите праведно и пресуђујте мирољубиво на вратима својим. Немојте да зло смерате један другоме у срцу свом, немојте се радо криво заклињати, јер све то мрзим, говори Господ“ – одјекује порука пророка Захарија са новопронађених древних библијских свитака преписиваних пре 2000 година.

Пиво је једно од најстаријих пића које је познато људском роду. Оно што је мање познато је да је оно коришћено у ритуалне сврхе. Ново археолошко откриће са југа Египта потврђује и надограђује досадашња сазнања у вези са овом намирницом

Иштар-капија (арапски: بوابة عشتار) била je осма капија која je водила у унутрашњост града Вавилона. Изграђена је око 575. пре Хр. по налогу цара Навуходоносора II на северној страни града. Иако се о Иштар-капија говори у клинастим текстовима још у старовавилонском периоду, њихови познати материјални докази потичу из радних пројеката које је изводио Навуходоносор II.

Пре десет година Eilat Mazar написала је чланак у BAR сугеришући где би, према њеном схватању, могли да буду остаци Давидове палате. Предложила је да је треба тражити у северној области најстаријег дела Јерусалима који је познат као Давидов град. Читаву деценију доцније, после мукотрпног процеса обезбеђивања средстава и подршке за ископавања на наведеној локацији и дивног процеса упознавања богатих ископина пронађених на истој, она износи резултате свог рада остављајући читаоцима да просуде да ли јепронашла Давидову палату или не...

Аутор текста указује на могућност поистовећивања библијског Јосифа и египатског званичника чија је мумија пронађена у Долини краљева 1905.год. Поменути званичник је живео током позног периода 18. египатске династије. Иако текст можда није довољно убедљив у вези тврдње да су Јуја и Јосиф иста личност, нарочито због тога што апстрахује библијску референцу која сведочи да су Израилци приликом изласка са собом понели Јосифиво тело, текст може - у најмању руку - да нам укаже на потенцијал археолошког реконструисања библисјког наратива са једне, и да нам помогне да боље упознамо атмесферу у коју је смештен тај наратив са друге стране.