Стари Завет

За пролеће 2020 године у организацији Вiblical Archaeology Review организоваће се велика Витсаида-дебата на којој ће научници сучелити аргументе изнете у постојећим чланцима којима су представили резултате својих истраживања. На једној страни је чланак Трагање за Витсаидом – случај Ел Араја (Searching for Bethsaida: The Case for El-Araj) који су потписали Р. Стивен Нотлеј и Мардохеј Авиам (R. Steven Notley и Mordechai Aviam) директори ел-Арај Ископавање-Пројекта (el-Araj Excavation Project) и Трагање за Витсаидом – случај Ет-Тела (Searching for Bethsaida: The Case for Et-Tell) чији је аутор РАми Арав који је непосредно учествовао у ископавањима на поменутој локацији. Аутори ће аргументовати зашто сматрају да су баш они открили локацију Витсаиде, места којим је Христос ходио.

Вером и сама Сара доби силу да ствара потомство и преко времена своје старости зато што је сматрала верним Онога који јој је обећао. Зато се родише од једнога, и то готово мртвога, по мноштву као звезде небеске и као неизбројиви песак на морској обали. (Јевр 11:11-12)

Пронашли су и доста грнарије која је била прекривена неком врстом пене. Стакласта површина ове пене указује да је материјал био изложен температури и преко 1000 степени Целзијуса, што је приближно температури вукланске магме. Овакви докази сугеришу да је град и његова околина уништен у стравичном пожару који га је изненада разорио. Да ли догађај разарања Hammam-а, како се звао антички град, и других великих градова равнице (kikkar) подсећа на опис који Библија даје у вези са уништењем Содоме?

У данашњој култури „смајлија“, комуникација на бази тзв. фацијалне експресије досеже свој врхунац будући да је људско лице по­стало својеврсни „симбол“ којим се исказују не само осећања, већ и расположења, па чак и намере страна у комуникацији. Данашња култура се, стога, у извесној мери може сматрати културом фасцинације лицем. То, међутим, није ништа ново. Не заборавимо да у најстаријем споменику људске књижевности, Епу о Гилгамешу, главни јунак спева, легендарни владар Урука – Гилгамеш пред крај свог животног пута, веома богатог и бурног, промењивог, испуњеног успонима и падовима, моли од богова последњу милост – сусрет са преминулим пријатељем Енкидуом. Он ову своју жељу формулише у молби да види лице Енкидуово. Као да ова молба представља вапај читавог човечанства кроз векове од Гилгамеша до нас данас. Ехо тог вапаја прожима и библијске текстове, надасве, мудросну књижевност Старог Завета.

Запазимо и то да се се Мојсејево дело описује речима које се доцније користе за описе божанских интервенција. Мојсеј види да је Израил угњетаван (Изл 2:11) баш као што Бог види патњу свог народа (Изл 2:25; 3:7, 9; 4:31; 5:21). Мојсеј удари египатског надзорника радова и уби га (Изл 2:12) баш као што Господ удара Египат моћним пошастима (Изл 7:17, 19; 9:15; 12:12, 13, 25; 29). Mojсеј спасава и избавља Мадијанке (Изл 2:17.19), као што Бог спасава (Изл 14:13, 30; 15:2) и избавља (Изл 3:8; 6:6; 12:27) Израил из Египта.

Писац посланице Јевр 11:8-10.13-16. усресређује се на живот праоца Израила откривајући у њиховом путовању битну ходочасничку димензују показујући да је њихово путовање било не само потрага за "Обећаном" већ и за "Новом" земљом, путовањем на којем треба да их следимо. Каква је вера потребна за такав покрет?

Египат, Аирија, Вавилонија, Персија... и бројни народи древног Оријента вековима су били суседи библијског Израела, и то знатно богатији, културнији и војно супериорнији. Па, ипак, већина њих је током векова нестала, а Израел и даље постоји. У чему је тајна његовог успеха?

Потрага за стварним човеком и реалним карактером једне од најзначајнијих библијских личности може да доведе до изненађујућих резултата и запажања

Вером је Авраам принео Исаака када је био кушан, и јединца је приносио који је примио обећања, коме је речено: по Исааку назваће ти се потомство. Пoмислио је да је Бог кадар и из мртвих васкрсавати; зато га је и добио као слику. Посл. Јеврејима 11:17-19

Смештена на западној падини Har Yonah-а, у близини Назарета,‘Einot Amitai локација представља велику пећину уклесану у кречњачку стену. Археолози су у свом прелинарном ископавању открили камене судове различитих карактеристика, што сугерише да је пећина коришћана као фабричка хала. Док су судови, у смислу стоног посуђа за кување и служење хране обично били грнчарија, направљена претежно од глине, Јевреји у Јудеји и Галилеји током 1.в. хр. ере користили су и судове израђене од камена.