Свето Писмо

Маслина се, очито, сматрала једном од највећих драгоцености региона, краљицом стабала (Суд 9:8-9; 2Цар 18:32) чија лепота симболише свеколики напредак, узвишеност и достијанство (Пс 52:8; 128:3; Ос 14:6; Јер 11:16), због чега је њено дрво коришћено у изради култних предмета (1Цар 6:23; Нем 8:15). Једна од савезних претњи, које Господ упућује Израилу јесте уништење њихових маслинака које је последица кршења савеза (Ам 4:9) Сађење маслине је, насуптот томе, посматрано као знамење есхатолошког чина и свеопште обнове свега приликом успостављања будућег царства (Ис 41:19). Штавише, обрана маслина лишена свог плода симболисала не тешке губитке (Јов 15:33), али због потенцијала обнове коришћена је управо као подсетник на обнову историјског Израила упркос тренутних недаћа са којима се суочавао изабрани народ (Ис 17:6-7; 24:12-14; Аг 2:19уп. Јер 31:12). Стога, вра и верност коју пророци исповедају јесте уздање у Божије дело спасење и у околностима када род маслине превари (Ав 3:18), односно у околностима апокалиптичких недаћа. Очекивано је, стога, што маслина постаје и есхатолошко-апокалиптички симбол повезан са новим Јерусалимом и његовим храмом и уопште обиљем есхатолошких благослова (Јзк 32:14; Зхр 4:3; Отк 11:14)

Пажљива анализа постављања пећи и жрвања на подручју древног Израила указује да су главни пивари заправо биле жене и да су жене, као једно од значајнијих задужења - можда и најзначајније - имале производњу пива у својим домовима који су били основни простор њиховог деловања.

Арамејски натписи, углавном нечитки, на први поглед говоре о локалној политици око 794. пре Хр. До њих је довео недавно откривени тунел у Басбуку, на југоистоку Турске. Тунел је археологе одвео до уметнички израђених рељефа којима је представљено осам богова од којих су три означена арамејским натписима. Ово је саопштено у новој студији објављеној у академском журналу Antiquity.

Значајно арехеолошко откриће из 2018. год. сада је изложено јавности. Гробница је откривена у комплексу пирамида Сакаре јужно од престонице Каира. Ова област служила је као некропола оближњег престоног Мемфиса, једног од значајних религијских и административних средишта древног Египта. Према саопштењу министра за антиквитете Кхаледа ал-Енаниа (Khaled al-Enany) гробница је изузетно добро очувана, украшена је квалитетним фрескописом. Зидови су украшени хијероглифима, рељефима и статуама фараона, док су у гробницу постављене скулптуре сахрањеног свештеника и његове породице.

Чини се да библијски наративи рефлектују аутентична сећања на догађаје који су обележили 13.в. пре Хр. Археологија може да укаже на аутентичност делова библијског наратива али се од ње не може очекивати да потврди све. Она осветљује аспекте прошлости али има границе. Наведени докази у прилог историчности изласка дају на тежини библијском тексту али не доказују његове детаље већ представљају смернице за разумевање наратива у целости. У том контексту и овде предложена реконструкција догађаја представља хипотезу. Додајмо да треба за озбиљно да се узме, поред тога, и схватање да је можда постојало више излазака и освајања Ханана (нпр. део Израилаца је можда отишао из Египта заједно са Хиксима) који су се у народном предању спојили у јединствен догађај повезан са Мојсејем.

Мај 2022. год. обележен је значајним открићима и новим сазнањима у вези ранијих отрића из времена хајмонеско-иродијанске ере, односно времена са краја историје Старог и почетка историје Новог завета. И док новооткопана фарма на подручју Галилеје представља први налаз овог типа и веома значајан збг високог степена очуваности, нова сазнања у вези древног открића Цезареје Филипове враћају нас изнова на древне новозаветне текстове међу којима је нарочито интригранта онај о цркви која неће бити надвладана вратима ада, што је идиом којим је означав и један од улаза у дубоке пећинске ходнике који су се доводили у везу са богом Паном и, последично, оријастичким култом плодности.

Ирод је политички прагматик. У еванђељима је описан као човек спреман на злочин и суровост. Приписује му се убиство свештеника Захарије, оца Јована Крститеља и погубљење витлејемских младенаца. Иродова суровост и спремност на обрачун онима које је препознаовао као политичке опоненте и потенцијалну опасност по своју власт потврђена је и ванбиблијским изворима. Сматран се за немилосрдног владара који је на подручје Јудеје и Израила увео многе римске културне норме које су, између осталог, укључивале архитектонске иновације и подстивање интезивног купања. Иродов прагматизам, међутим, није био повезан само са политиком, већ и са луксузом којим се окруживао. Ово потврђује и најновија студија објављена у часопису Scientific Reports. У њој се показује да су Јудеја и Галилеја крајем прехришћанске и почетком хришћанске ере били знатно развијенији у неким индистријским гранама него што се то раније претпостављало.

"Долазим као онај који обожава Атона, јединог живог бога, господара сунчевих зрака, створитеља светлости који се уздиже на небу и обасјава Две земље, који себе ради оживљава свет који је створио разгонећи таму, дарујући зраке своје, тако да је земља испуњена његовом љубављу. Трава и дрвеће њишу се пред тобом и становници вода поскакују пред лицем твојим." Ове речи су по Акхенатоновој заповести уклесане у зидове гробнице једног од његових најмилијих слугу. Оне су само један део богатог песничког опуса фараона интелектуалца. Атенизам је био веома ексклузивистичка религија. Владарска породица и то пре свега цар сматран је јединим посредником између човека и Бога...

Значај који је Нармер имао за Египат не огледа се само у богатим и трајним предањима која су образована око његове личности, већ и симболици моћи која се са њим повезује. Она је постала канон представљања будућих господара Египта. Најпознатији симболи власти господара две земље подсећају на краљевску пастирску бригу, спремност на принуду, заштиту и власт над добрима (пре свега пољима) Египта датирају из прединастијског периода, али широку употребу добијају управо у вези са представама краља Нармера још током владавине краљева прве династије (Хор-Аха, Дјер, Дјет, Мернеит, Ден, Анедјиб, Семеркхет, Ка'a, Снеферка, Хорус Бирд) али далеко превазилазе географске и историјске границе Египта постајући симболи које проналазимо у религији библијског Израила, па и хришћанства.

Феничани су једна од загонетних цивилизација која се спомиње у многим грчким, римским и египатским изворима. Ипак, сами Феничани нису иза себе оставили сачуване текстове у већем броју, предма се сматра да су били они који су образовали најраније (или једно од најранијих алфабетских) писмо. Уобичајено се сматра да су били наследници древне угаристке цивилизације и да су настављачи њених тековина који су потиснути са већег дела територије које су раније насељавали (шире области Сиро-Палестине) упадом народа са мора из области Средоземља, односно израилских племена са подручја Синаја.